764 para trenutno u Srbiji na čekanju za usvajanje, a 198 dece je spremno za nove porodice

U Srbiji trenutno na usvajanje dece čekaju 764 para, a za pronalaženje nove porodice spremno 198 dece, navode u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Od ukupno 198 dece za usvajanje, trenutno sedamdeset dvoje su u postupku izbora usvojitelja iz inostranstva, jer za njihovo usvajanje godinu dana nije bio zainteresovan niko iz Srbije, dok se 35-oro mališana nalazi kod potencijalnih budućih usvojitelja na periodu adaptacije.

Preporučujemo

U Ministarstvu kažu da je od početka ove godine do danas ukupno usvojeno 61 dete, od toga 50 njih su usvojili parovi iz Srbije, a 11-oro dece je roditelje našlo u inostranstvu.

- Naši usvojitelji po završenoj pripremi i utvrđenoj opštoj podobnosti imaju pravo da se izjasne o poželjnim karakteristikama dece koju bi želeli da usvoje i uglavnom naši usvojitelji žele da usvoje dete do tri godine, koje je zdravo i nema određenih genetskih opterećenja - rekao je za Tanjug savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Vulević.

Po zakonu, deca državljani Srbije mogu biti data na usvojenje stranim državljanima samo u slučaju da se u "razumnom roku od godinu dana" ne mogu naći usvojitelji domaći državljani.

- Tek tada se mogu primeniti mere međudržavnog usvojenja za to konkretno dete, a ta deca koja uglavnom idu na inostrano usvojenje, koju usvajaju strani državljani su deca sa određenim ozbiljnijim razvojnim i zdravstvenim problemima, deca starijeg uzrasta i deca romske nacionalnosti - kaže Vulević.

Za razliku od domaćih usvojitelja, navodi Vuletić, koji usvajaju decu od od godinu dana pa do šest, sedam godina, strani državljani usvajaju uglavnom stariju decu između pet i sedam, osam godina.

Španija je sa 14-oro usvojene dece iz Srbije jedna od zemalja iz koje se u poslednje vreme javlja najviše potencijalnih inostranih usvojitelja, a Vulević navodi da je u poslednje dve godine uspostavljena izvanredna saradnja sa tom zemljom koja je treća po broju usvojene dece iz naše zemlje.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Od 2005. godine, od kada se vodi zvaničan registar, do danas najviše dece usvojili su državljani Švedske, pa je tako novu porodicu u toj skandinavskoj zemlji za 14 godina našlo 99-oro dece. Na drugom mestu po usvajanju dece iz Srbije su državljani Sjedinjenih Američkih Država, a u toj državi usvojeno je od 2005. godine do danas 65-oro dece.

Inostrano usvojenje se, navodi Vulević, realizuje u skladu sa domaćim propisima, Porodičnim zakonom i Haškom konvencijom. Pored utvrđene opšte podobnosti stranih državljana da mogu usvojiti dete, Vulević kaže da oni moraju iskazati želju da usvoje dete konkretnih karakeristika i onda se ulazi u postupak usvojenja. Objasnio je da se u slučaju inostranih usvojenja ostvaruje saradnju sa određenim agencijama u stranim državama koje su licencirane u skladu sa Haškom konvencijom, koje su ispunile sve uslove da mogu posredovati u međudržavnom usvojenju. Te agencije nadležni u Srbiji obaveštavaju o deci koja mogu da budu usvojena u inostranstvu i one obavljaju izbor potencijalnih usvojitelje za konkretno dete.

- Potencijalni usvojitelji strani državljani obaveštavaju se detaljnije o karakteristikama konkretnog deteta i ako se i tada odluče, onda dolaze u zemlju, kod nas - rekao je Vulević.

Objasnio je da potom procedura počinje u Ministarstvu gde se prvo pravi plan kompletnog procesa usvojenja i naveo da Centar za socijalni rad ima svoja zaduženja, dostavljaju se nalazi i stručno mišljenje o uspešnosti postupka prilagođava koji je u slučaju inostranog usvojenja nešto kraći i traje između 20 dana i mesec dana, za razliku od postupka kada decu usvajaju držvaljani Srbije i kada postupak prilagođavanja traje do šest meseci.

- Nakon toga ukoliko organ starateljstva proceni da je taj postupak prilagođavanja uspešno završen i da je dete prihvatilo potencijalne usvojitelje, da su potencijalni usvojitelji prihvatili dete, onda se ide na zasnivanje usvojenja, uz prethodno pribavljenu dozvolu ministra za rad - precizira Vulević.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Naveo je da je agencija koja je posredovala prilikom usvojenja deteta državljanina Srbije dužna da u naredne tri godine prati to usvojenje i izveštava Ministarstvo o statusu deteta.

- To se redovno čini na svakih šest meseci putem pisanih izveštaja, putem fotografija, video klipova. Čak smo imali slučaj da je naša ekipa išla u Švedsku i obilazila decu koja su usvojena - rekao je Vulević.

Naglasio je da nadležni u Srbiji imaju izvanrednu saradnju sa svim agencijama koje su akreditovane u skladu sa Haškom konvencijom.

- Ocenjeni smo kao zemlja koja ima jednu od najpouzdanijih i najprofesionalnijih procedura u promeni međudržavnog usvojenja - naveo je Vulević.

(Telegraf.rs/ Tanjug)