Da li bi trebalo kažnjavati decu koja sve češće "lažno" nestaju?
Lažni nestanci tinejdžera, kojih je od početka godine bilo nekoliko, u javnosti su izazvali podeljena mišljenja: jedni su se osećali izdano, a drugi su bili srećni jer se sve na kraju završilo dobro.
O ovom društvenom problemu, koji najćešće pogađa pubertetlije, razgovarali smo sa psihološkinjom Aleksandrom Janković. U razgovoru za naš portal ona je komentarisala i kako se lažiranje nestanka može odraziti na aktuelne procese potrage za nestalima.
- Mi ne možemo da kontrolišemo sve ono što tinejdžeri smisle. Jedan broj dece se dosetio da je to dobar način da se skrene priča na sebe, da se roditelji uplaše, a društvena javnost animira. Bez obzira koliko je to manipulativno, ne treba da smetnemo sa uma važnost njihove potrebe da urade takvu stvar. Toj deci kada se pronađu i kada se sve završi dobro, hvala Bogu, zaista im je potrebna neka vrsta psihološke pomoći, da bi se ispitalo zašto to rade. Prosto, mislim da moraju da se suoče sa posledicama - rekla je Janković.
DECU KOJA SU LAŽIRALA ODLAZAK, ODVESTI U FONDACIJU IGORA JURIĆA
Kako je naša sagovornica rekla,"možda je bolje da odreagujemo 150 puta ne neku priču iako je manipulativna, nego da ne odreagujemo jednom i da je to stvarno".
Ona je dodala i da je nakon pronalaska deteta obavezno savetovanje sa psihologom ili socijalnim radnikom, jer "ako je neko u stanju da takvom stvari izmanipuliše, onda definitivno ima problem".
- Bilo bi jako dobro da decu koja su lažirala nestanak, roditelji odvedu u fondaciju Igora Jurića, pa da oni tamo kroz tuđa iskustva shvate kako izgleda stvarni bol i realan gubitak. Neka se roditelji posavetuju ili popričaju sa njim - rekla je Aleksandra Janković.
ZAŠTO SE LJUDI OSEĆAJU IZDANO
Kako naša sagovornica kaže, ljudi koji su učestvovali u potrazi, kada se ispostavi da za to nije bilo osnove, to doživljavaju kao narcističku povredu.
- Ljudi su veoma egocentrični, ali tu nema mesta narcizmu. Ljudi koji tragaju za nestalima, treba pomalo da rade i na sebi - kaže Janković.
Prema njenim rečima,"razmišljanja o bežanju ili skrivanju, imali su skoro svi, neki su to i realizovali, ali de fakto je da deca sa tim mislima, imaju problem".
Navodi da postoji verovatno poremećaj u porodičnim odnosima, pa se takve situacije dešavaju.
- Često kada se ispostavi da je nestanak bio lažan i shvatimo da nismo u pravu, umesto da kažemo "Hvala, Bogu, nismo bili u pravu i da se sve ovo ovako završilo dobro", mi samo razmišljamo o sebi, kao mi smo iznevereni. Moramo malo da budemo kritičniji i da se zapitamo, bez obzira što je epilog takav, ali očigledno postoji problem i mora da se rešava. I to ne znači da ukoliko dođe do narednog slučaja sa istom osobom, da ne treba da ga tražimo. To je princip: između dva zla izabrati manje, manje zlo je da mi negde ispadnemo budale ili neznam već kako to ljudi doživljavaju, nego da se propusti to nešto što je bitno - priča naša sagovornica.
IGOR JURIĆ: LAŽNI NESTANCI SU PROBLEM
Od početka godine nestanci tinejdžera mnogo puta su potresli Srbiju. Neke potrage su okončane uspešno, neke tragično, a s vremena na vreme ispostavilo se da su deca sama lažirala svoje nestanke. Igor Jurić, naveo je za naš portal da su iskustva pokazala da se najveći broj lažno prijavljenih nestanaka desio zbog lošeg stanja i loših odnosa u porodici, ali i problema u hraniteljskim porodicama.
- Nedavno sam razgovarao sa ministrom Nebojšom Stefanovićem upravo na ovu temu. Želimo da podignemo svest naših najmlađih sugrađana kako bi oni shvatili u kako veliku opasnost dovode sebe, svoju porodicu i celokupno društvo time što lažiraju svoj nestanak. Međutim, moramo shvatiti jedno: jako retko će bilo koje dete otići iz svog mesta boravišta, ako ima normalne uslove za život.
Bez obzira na to, dok svest najmlađih ne podignemo na viši nivo, naša je obaveza da svako dete pronađemo i vratimo kući, a kasnije neka nadležni organi (Centar za socijalni rad) ispitaju zašto je dete pobeglo i, ako je potrebno, odrede sankcije porodici. Svako dete koje nije u svom domu je na neki način u opasnosti, što zahteva brzu reakciju, bez obzira na naše sumnje - kaže Igor Jurić.
VIDEO: Šta treba da znamo kada stvarno neko nestane
(S. Čenad/D.D.S.)
Video: Podkast "Glasno", EP 4: Gost Nemanja Dević
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ana
Ne beže što im je dobro. Ako dete pobegne od roditelja to je razlog da se roditelji dobro preispitaju. Nerazumevanje, totalno nebavljenje detetom, nezainteresovanost, neretko nedostatak ljubavi, pažnje, emocionalno nepristupačni roditelji, nizak roditeljski potencijal ili uopšte nije prisutan, nasilje u porodici, loši odnosi.
Podelite komentar
Dragan
Setih se one price: Ljud,pojedose mi vuci ovce.Oni dotrce,a on se samo salio.Drugi put takodje.Treci put zaista dodjose vukovi..E,tog treceg se plasim za nasu mladost..Istina je da dosta mladih tesko zive.Da ima i licnog egzibicionizma,i tu se mora preventivno reagovati.Roditelji su ipak kljucni.Oni ipak najbolje poznaju svoje dete..
Podelite komentar
Ja
Moje misljenje je da razlog i drzava u kakvoj zive, roditelji su suoceni sa mnogim problemima i borbama i samim tim nekad nisu toliko posveceni deci.Nisu deca kriva kriv je sistem u drzavi i televizija sta se sve propagira svaki dan.Pogledajte malo strane televizije i kako se zivi u drugim drzavama.
Podelite komentar