Kampanja „Pogledaj oko sebe“ za čistiju i zeleniju Srbiju

Da li znamo u kakvoj životnoj sredini živimo?

Da li ste znali da je otpadna voda jedan od najvećih zagađivača zemljišta i podzemnih voda, ali da u Srbiji samo 21 od 174 registrovane opštine ima sistem za prečišćavanje istih? Da, na primer, sva otpadna voda u Beogradu, u kome živi oko dva miliona ljudi, završava neprerađena u Dunavu, gde mnogi građani pecaju ili se kupaju?! Da li ste znali da je Srbija prva u Evropi sa najvećim brojem prevremenih smrti, prouzrokovanih zagađenim česticama i azotnim dioksidom? Da samo u Boru, Beogradu i Pančevu postoji plan za kvalitet vazduha, a da svaki treći građanin Srbije živi u oblasti gde je vazduh opasan po zdravlje? Da li ste pak znali da jedan građanin Srbije godišnje proizvede 6.9 tona otpada, dve tone otpada više od prosečnog Evropljanina, a da se manje od 3% komunalnog otpada reciklira, najmanje od svih država u Evropi? Da je od 3.500 deponija u Srbiji samo osam u skladu sa standardima Evropske unije, a čak 140 ih rizično po zdravlje čoveka? Da li se u nekom trenutku zapitate, gde mi to živimo?

Preporučujemo

Mnogo je ovde ovih pitalica „da li“. Mnogo je onih koji će verovatno reći kakve to veze ima sa mnom, ja svoje smeće ostavljam u kontejner, ne bacam ga kroz prozor. I verujemo da ima i onih koji imaju svest o stanju životne sredine u zemlji u kojoj žive, ali nije reč samo o tome. Mnogo je važnije da shvatimo da imamo jednu prirodu o kojoj moramo da vodimo računa, jer je važna i za nas i za naše buduće generacije. Da nema zamene za vazduh koji dišemo, vodu koju pijemo, zemlju po kojoj hodamo.

Ekološka kampanja Evropske unije i Vlade Republike Srbije „Pogledaj oko sebe“

Prva zajednička ekološka kampanja „Pogledaj oko sebe“, koju su osmislili Ministarstvo za evropske integracije i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, upravo je i pokrenuta sa ciljem da se promoviše značaj zaštite životne sredine, podigne svest o važnosti ove teme i na akciju pokrenu građani, zajednice i institucije u Srbiji kako bi se angažovali i postali aktivni u zaštiti životnog okruženja u lokalnim zajednicama. Kampanja je počela debatom o stanju životne sredine u našoj zemlji 12. juna, da bi zatim bio organizovan Trash challenge, dok su u Užicu, Šapcu i Subotici organizovane manifestacije „EU zeleni dan“, jednodnevni obilasci ekoloških postrojenja izgrađenih uz podršku EU. U sklopu kampanje organizovan je i nacionalni konkurs karikatura i kratkog stripa “Ovo je Zemlja za nas – pokreni se za životnu sredinu“, ali i postavljen mural beloglavog supa od recikliranog materijala, na zgradu Osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu.

Foto: EU IPA Visibility projekat

Donacije EU u oblast zaštite životne sredine u Srbiji

Evropska unija najveći je partner i podrška našoj zemlji, kada je o zaštiti životne sredine reč. Za zaštitu životne sredine u našoj zemlji, EU je u poslednjih 19 godina donirala 402 miliona evra. Najviše je investirano u izgradnju pogona za preradu otpadnih voda, regionalnih deponija, izgradnju i obnavljanje sistema vodosnabdevanja, sisteme za zaštitu vazduha, sisteme za upravljanje medicinskim otpadom. Sve ove investicije imale su za cilj da građani Srbije dobiju bolji kvalitet života - čistu vodu za piće, čistije zemljište, čistiji vazduh koji udišemo.

Evropska unija je do sada, sa Vladom republike Srbije, u zaštitu vode i vodosnabdevanja uložila 210 miliona evra. Donacijama je investirano u pogone za preradu otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Vrbasu, Leskovcu i Кuli, kao i u regionalne sisteme za snabdevanje vodom, dok su obnovljeni u Požarevcu, Inđiju i Petrovcu na Mlavi, a potpuno nov izgrađen u Velikom Gradištu. Evropska unija pružila je finansijsku podršku u iznosu od 53 miliona evra za sisteme zaštite vazduha i prevenciju industrijskog zagađenja. Ovim novcem TENT i Кolubara su obnovljeni i bezbedniji za okolinu, a izgrađena je i mreža od 28 kontrolnih stanica za automatsko merenje kvaliteta vazduha. Dalje, 33 miliona je uloženo u izgradnju četiri regionalne deponije, u Pirotu, Užicu, Subotici i Sremskoj Mitrovici/Šapcu i razvijen je sistem za upravljanje zdravstvenim otpadom.

Evropska unija planira da ovo dugoročno i snažno partnerstvo sa Srbijom nastavi tokom narednih godina, kroz brojne projekte iz oblasti životne sredine u gradovima i opštinama širom naše zemlje.

(Telegraf.rs/PR)