Slaviša je sa 18 shvatio da posle kobne trke više neće hodati: Parče torte i gorka istina koja boli
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
PRC
I dok Država osobama sa invaliditetom ukida jedno po jedno pravo, ovakvi koji vode udruženja ćute a ćute zbog ličnih interesa koje mogu da ostvare kroz neki projekat koji će finansirati Država. Zašto ne pokrenu pitanje, što vojne osobe sa invaliditetom sa 100% telesnim oštećenjem imaju skoro tri pta veću tuđu negu i pomoć od civilnih invalida sa istim procentom telesnog oštećenja?
Zoran
Bravo. Zelim Vam puno lepsih trenutaka i dug zivot bez obzira na to sto vam se desilo. Samo hrabro napred.