Pronašli smo Jovanu o kojoj svi pričaju: "Jedna jedina sam sedela na prijemnom za profesora fizike"
Devojka iz Vrnjačke Banje u Novom Sadu će studirati sama
Jovana Đurđević iz Vrnjačke banje, jedini je student koji se ove godine prijavio na prijemni ispit za smer profesora fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Sa njom smo razgovarali o ovoj nesvakidašnjoj situaciji u kojoj se našla, o njenim planovima za budućnost, ali i ljubavi prema fizici i radu u prosveti.
Pre prijemnog znala je da će biti jedina studentkinja, jer je videla listu prijava. Međutim, to je nije demotivisalo, te je nastavila da se sprema i vežba, kao da će imati konkurenciju.
- Spremala sam više od mesec dana prijemni, to je izgledalo tako što sam od jutra do mraka radila i vežbala zadatke. Kada je izašla lista prijavljenih studenata, bila sam šokirana jer sam jedini student, jer sam očekivala da će nas biti barem nekoliko. Videvši da nemam konkurenciju, motivacija mi nije pala, već sam želela da taj prijemni uradim najbolje što mogu - kaže za "Telegraf" Jovana.
U prilog onome što je ispričala, govori i podatak da je Jovana od maksimalnih 100 bodova imala 96.
KAKO JE BITI JEDINI STUDENT?
U razgovoru za naš portal, otkrila nam je da je očekivala da će imati neku grupicu kolega sa svog smera, ali da je svesna da će sada često biti integrisana sa kolegama sa drugih smerova, najpre fizičara.
- Pretpostavljam da ću predavanja i vežbe imati sa studentima sa drugih smerova, što mi ne smeta. Mi negde imamo slične bazne predmete, s tim da ću ja kao budući profesor imati i neke predmete pedagogije, sociologije i slično - rekla nam je Jovana.
Njene pretpostavke potvrdila nam je prodekanica za nastavu Prirodno-matematičkog fakulteta, Tatjana Pivac.
- Nećemo doći baš u situaciju da se predaje jednom studentu, jer sa više studijskih programa svi studenti imaju mogućnost da biraju izborne predmete, tako da će nastavnici imati kome da predaju. Ali u svakom slučaju, treba naći neko rešenje za nastavničke studijske programe, jer će se des da neće imati ko da predaje deci u osnovnim i srednjim školama predmete poput fizike, hemije, matematike, geografije, biologije i informatike - izjavila je Pivac za "Telegraf".
LJUBAV PREMA NASTAVNIČKOJ PROFESIJI
Jovana nam je rekla i da bi po završetku studija najviše volela da predaje đacima u srednjoj školi i dodala da na tu profesiju prvenstveno gleda kao na jedan lep posao.
- Kada sam odlučila da upišem ovaj smer, prvenstveno mi je bila misao "radiću ono što volim". Bez obzira na plate, oko kojih se u prosveti vode glasne polemike, bez obzira na uslove rada i na sve ono negativno što prati profesorski posao. Želim samo da jednog dana dođem kući sa radnog mesta i budem srećna zbog onoga što radim - priča nam ova devojka koja od oktobra polazi na fakultet.
Ona je poreklom iz Vrnjačke Banje, tamo je završila gimnaziju, a kako kaže, zahvaljujući kvalitetnim i posvećenim nastavnicima fizike - zavolela je tu nauku. Dobrim pedagoškim i naučnim pristupom, uspeli su da joj "usade" ljubav ka fizici, uprkos stigmi koja vlada među decom, a to je da "ne vole matematiku, hemiju i fiziku".
Nastavnici fizike i u osnovnoj i u srednjoj školi, Jovani su uspeli da predstave ovu nauku onakvom, kakva ona zaista, prema njenim rečima, jeste: zanimljiva i poučna.
Međutim, sve se manje srednjoškolaca, koji su pred upisom na fakultet, odlučuje na bilo koji profesorski posao. Ona ne zna zašto je to tako, ali spremna je da da sve od sebe i da se posveti svom zvanju, kada ga bude stekla, maksimalno.
OMILJENA GRANA FIZIKE? SVAKA!
Razgovarali smo sa Jovanom i o omiljenoj grani fizike ili onome što joj baš i "ne leži", kaže da ne postoji taj odnos krajnosti.
- Nema te grane koja mi u potpunosti odgovara ili ne odgovara. Dakle, u svakoj sferi ove nauke postoji jedan segment koji mi teže pada, pritom se u fizici, kao i drugim naukama, svaka oblast nadovezuje na ovu sledeću - kaže Jovana.
NA PMF-U SVE MANJA ZAINTERESOVANOST ZA NASTAVNIČKE SMEROVE
- U poslednjih nekoliko godina se vidi znatan pad, odnosno slabije interesovanje srednjoškolaca za upisivanje studijskih programa koji se bave obrazovanjem budućih nastavnika i profesora. Razloga je verovatno nekoliko, ali pre svega slabo plaćen posao i nezavidan položaj, status nastavnika/profesora u osnovnim i srednjim školama. Takođe, da bi se radilo kao nastavnik/profesor studenti moraju da završe petogodišnje studije i ostvare 300 ESPB - objasnila je prodekanica za nastavu Prirodno-matematičkog fakulteta, Tatjana Pivac.
Po završetku studija koje je Jovana odabrala, integrisane akademske studije master profesor fizike, studenti mogu da rade u osnovnim i srednjim školama, obrazovno-naučnim institucijama ili pri vladinom sektoru.
VIDEO: Škola sreće iz snova, đaci iz nje neće kući:
(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)
Video: Vučić: Rekonstrukcija Vlade od marta do juna, sa nekima da se pozdravimo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Jana
Meni je ovo poraz celog društva! Raditi sa decom je divno, ali u prosveti imamo negativnu selekciju i tako je kako je! Tuga!
Podelite komentar
Sh
Nadrljali je. Neće moći ni da pobegne sa predavanja
Podelite komentar
arkadije
i to je indikator slabljenja države. Prosveta je ponižena do kraja. Znate li deco da od jesenas se radi po metodi "ishoda"? Deca se mogu šetati po učionici, izlaziti napolje, radi se sa decom do 10min...
Podelite komentar