Nezdravo: Svaki peti sedmak ne doručkuje, ne jede voće, u ekran "bulji" više od 2 sata na dan
Skoro 40 odsto sedmaka u Srbiji je svakodnevno fizički aktivno, pokazuje istraživanje Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“, urađeno na kraju osme sezone nacionalnog projekta „Zdravo Rastimo“. Polovina ispitanih đaka misli o svom zdravlju kada bira obroke, ali svaki peti i dalje ne doručkuje redovno, a procenti su zabrinjavajući i kod unosa voća i povrća, kao i slatkiša.
Za potrebe evaluacije ove sezone projekta, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je, kao i svake godine, sproveo Istraživanje znanja, stavova i navika učenika koji su u njemu učestvovali. Ove godine, rezultati su pokazali da su đaci svoje znanje, posle predavanja u okviru projekta, unapredili za prosečno oko 13 odsto.
Istraživanje je takođe pokazalo i da skoro svaki drugi učenik (47,6 odsto) ističe da prilikom izbora načina ishrane razmišlja o svom zdravlju. Pozitivan trend – i dalje sa velikim prostorom za napredak - predstavlja i podatak da je svakodnevnu fizičku aktivnost (brzi hod, igre sa loptom, trčanje, vožnja bicikla i sl.) u trajanju od najmanje jednog sata dnevno u toku nedelje koja je prethodila istraživanju imalo čak 39,4 odsto učenika. Osim toga, zadovoljavajući procenat učenika – dve trećine njih, ili 70,3 odsto – svakodnevno konzumira mleko i mlečne proizvode.
Ipak, preporučen unos od pet obroka dnevno, po rezultatima istraživanja, upražnjava tek svaki četvrti učenik (25,9 odsto), a svaki peti učenik ne doručkuje svakog dana. Oko četvrtine učenika (27,5 odsto) nema zastupljeno voće u svakodnevnoj ishrani, a povrće na dnevnom nivou ne jede čak 35,6 odsto njih. Naviku svakodnevnog konzumiranja slatkiša ima svaki drugi učenik (56,2 odsto) i to češće devojčice nego dečaci, a svaki treći učenik (35,2 odsto) provodi više od dva sata dnevno uz ekran gledajući televiziju, video, DVD ili neki drugi zabavni sadržaj.
Neke zabrinjavajuće trendove pokazuje i posmatranje izveštaja urađenih u okviru projekta „Zdravo Rastimo“ u periodu od 2014. do 2018. godine. Naime, u posmatranom periodu, primećeno je da se procenat učenika sedmog razreda koji imaju pet obroka dnevno značajno smanjio, i to sa 33,3 na 26 odsto. Isto se odnosi i na procenat učenika koji redovno doručkuju, koji se smanjio sa 84,1 na 78,1 odsto, a navika svakodnevnog konzumiranja voća i povrća takođe beleži trend opadanja.
- Svake godine, rezultati ovog istraživanja ohrabruju nas da nastavimo sa misijom koju smo započeli, ali nam i pomažu da usmerimo aktivnosti na unapređenje ključnih bolnih tačaka - ističe Željko Tanasković, predsednik Saveza za školski sport Srbije.
- U okviru projekta Zdravo Rastimo, ove godine smo se odlučili i za međuvršnjačku edukaciju, čime je u projekat dodatno uključeno i 13.000 dece iz nižih razreda. Ideja je da sedmaci edukuju decu u nižim razredima uz nadzor profesora, i tako se dodatno socijalizuju i prenesu svoja znanja. Ovaj pristup, gde god je to moguće, koristimo i u ostalim važnim projektima koje Savez sprovodi - dodaje on.
„Zdravo Rastimo” je deo globalne inicijative „Nestlé za zdraviju decu“, koja uključuje više od 300 partnera – sportskih udruženja, nutricionista, javno-zdravstvenih institucija i drugih. Nestlé ovaj projekat, osim u Srbiji, sprovodi i u zemljama regiona - Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini - a njegova posebnost je u tome što isključuje bilo kakvu promociju proizvoda kompanije, pa je, posmatrano na uzorku, najopsežniji program takve vrste u regionu.
(Telegraf.rs)
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
DARKO 100%
Zdravo rastanje je mnogo skupo za nas novcanik,ima dece i gde nemaju novac za dorucak ili jednostavna losa finasijska situacija u kuci,a ima primera obrnuto gde se sve moze ali niko nevodi racuna o nicem jer sve nedostatke se nadomestuje novcem,bilo bi lepo kad bi svako dete svakog dana jelo razlicito voce,svaki obrok razlicit,juzno voce svo da se jede ali prosto narodnom racunicom na kraju se svodi na novac,koji danas u mnogome diktira kakav ce nam biti zivot pa i zdravlje
Podelite komentar