Naše majke su prvo dete rađale sa 22, a mi sa 33: Kako smo izgubili čitavu generaciju dece

Vest o postepenom izumiranju stanovništva Srbije, iako zvuči jezivo, više nije vest. Koliko ste samo puta do sada čuli da svake godine izgubimo grad veličine Lazarevca ili Bečeja, jer nas bude za oko 35.000 manje.

U tom ponoru bez dna mnogo je strašnih činjenica sa kojima se što pre moramo suočiti ako uopšte mislimo da opstanemo u daljoj budućnosti. Jedna od njih je drastično pomeranje granice za rađanje prvog deteta.

Preporučujemo

Tačno je da se ta granica pomerila svuda u Evropi, a naročito u razvijenim zemljama poput recimo Nemačke ili Danske, ali kod nas je to bio pravi bum! Naše žene su 50-ih i 60-ih godina prvo dete rađale u proseku sa 22, 23 godine, a danas sa 29 (u velikim gradovima poput Beograda prosek je 33).

TABELA

GODINA - PROSEK GODINA ZA RAĐANJE PRVOG DETETA*

1950 - 22,8

1960 - 22,9

1970 - 22,2

1980 - 23,4

1998 - 24,4

1999 - 24,5

2000 - 24,9

2005 - 25,7

2010 - 27,2

2015 - 28,2

2018 - 28,6

*podaci Republičkog zavoda za statistiku

GODINAMA NE IDU KOD GINEKOLOGA PA NE MOGU DA ZATRUDNE

Žene su nam lošeg reproduktivnog zdravlja, Foto: Profimedia/Alamy

Pre nego što krenemo s razlozima zbog kojih žene danas prvo dete rađaju posle 30, da čujemo razlog zašto je baš u Srbiji došlo do tako naglog pomeranja granice za rađanje.

- Kod nas je to pomeranje granice krenulo nešto ranije nego na Zapadu, jer su i naše žene pre uključene na tržište rada. Tako su zemlje na Zapadu stekle početnu prednost za nekih 10 do 15 godina, i kod njih je natalitet kasnije počeo da opada - objašnjava za Telegraf.rs demograf Vladimir Nikitović.

Pomeranje granice za rađanje prvog deteta ubrzano kreće posle sedamdesetih godina, s emancipacijom žena i uvođenjem sve većeg broja žena u obrazovni proces, dodaje on.

- Danas u celom svetu imamo takav model ponašanja u kojem je važno lično potvrđivanje, žene grade karijere kao i muškarci, i stoga se kasnije odlučuju na rađanje - napominje Nikitović.

Međutim, kako kaže, to nije glavni razlog zbog kojih žene danas sve kasnije i sve teže dobijaju decu. Pored ekonomskog faktora, koji nikako ne smemo zanemariti, jer nije lako biti hrabar kad si podstanar i nemaš stalan posao, tu je i pitanje reproduktivnog zdravlja.

- Nivo brige o reproduktivnom zdravlju je nizak i puno je mladih koji dođu u godine kada imaju problema da dobiju dete. Reč je o sekundarnom sterilitetu koji je plod loše zdravstvene kulture. Onda parovi odlaze na veštačku oplodnju koja takođe uspeva u manjem procentu i tako sve teže ostvaruju potomstvo - zaključuje naš sagovornik.

SVAKE GODINE 1.000 PRVOROĐENIH BEBA MANJE 

Situacija je alarmantna, Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Gledano s medicinske strane, idealno vreme za rađanje prvog deteta je između 20. i 25. godine. Ali životno gledano, malo koja devojka, čak i kad bi želela, ima uslove u kojima bi se usudila da tada i rodi.

- Pomerena granica za rađanje naša realnost, realnost u Evropi i u regionu. Prosek godina kada žena rodi prvo dete na jugu Srbije je 29, a na Vračaru u Beogradu 33. Prema našim informacijama, glavni razlog što nas ima manje je u migracijama. Veliki broj mladih žena koje su u fertilnom periodu (periodu za rađanje) odlazi iz zemlje i potomstvo dobija van Srbije. Ono što se slabo zna, a veliki je problem, je da se broj prvorođenih beba svake godine smanjuje za 1.000 - upozorava Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Promeniti ovako sumornu stvarnost ne samo da nije lako, već ide i veoma sporo.

- Doneli smo strategiju za podsticanje rađanja i počeli da je primenjujemo prošle godine. Tu su predviđene i ekonomske mere i druge mere za psihološko osnaživanje parova. Do sada imamo 835 beba više nego prošle godine. To su minorni početni koraci, ali ovako veliki problemi se ne mogu rešavati preko noći i svaki uspeh je motivacija da istrajemo u ovoj borbi, borbi za opstanak - zaključuje Dejanović.

(Miljana Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)