Tamo gde zatiru sve srpsko, snagu za opstankom daje vera u Boga: Kako se živi u enklavama na Kosmetu

Srpske enklave na Kosovu i Metohiji ožive u vreme velikih praznika kao što je Vidovdan, kada život u njima poprima neku drugu dimenziju, stvarajući privid normalnosti makar na nekoliko dana, dok je ostatak godine obeležen pritiscima, strahovima, borbom i snalaženjem za opstankom na svojim imanjima.

Ovde na Kosovu i Metohiji, gde zatiru sve što je srpsko, snagu da se izdrži u nepravdenoj svakodnevnoj borbi daju vera u Boga i svetinje, zadužbine srpskih vladara, sagrađene u vreme procvata srednjovekovne države i ranije, u najranijem periodu hrišćanstva na ovim prostorima.

Preporučujemo

Iz godine u godinu, bršljan i pavit prekrivaju ostatke srpskih domaćinstava, a umesto njih niču nove i lepe kuće, uglavnom albanskih gasterbajtera, građene u zapadnom stilu, u kojima niko ne živi.

Kosovo i Metohija se menjaju, ali ne nabolje Foto: S.Tasić

Centralna proslava Vidovdana na Kosmetu, po tradiciji je i ove godine organizovana u Gračanici i na Gazimestanu.

U Gračanici se pored brojnih kulturnih događaja, održava i sabor, na koji dolaze Srbi, Goranci i Romi i sa čitavog Kosmeta. Stefan Savić (24) iz Gračanice završio je za automehaničara, ali kako posla u struci nema radi u jednoj od ovdašnjih prodavnica.

- Teško je ovde za mlade, stvarno teško, nema mnogo izbora, nema posla. Ipak, mi se trudimo da živimo koliko možemo normalno. Namirnica u prodavnicama za sada ima, imamo i prestoničku štampu, koju dobijamo iz Mitrovice. Novine se dobro prodaju, uglavnom sve rasprodamo što stigne. U neke veće kupovine idemo u Prištinu, Lipljan ili Gnjilane. Ovde izlazimo uveče.

Stefan Savić Foto: S.Tasić

- Lično, kao i većina mladih na Kosovu i Metohiji, bilo da su Albanci ili Srbi, svoju budućnost ne vidim ovde, jer nema posla, tako da planiram da idem na zapad, pa videću da li ću uspeti. Nama je crkva ovde sve, bez monaštva, vladika i sveštenstva, teško da bi opstali - kaže Savić.

Cene povrća, voća, kafe i pića u ovdašnjim prodavnicama i kafićima, uglavnom su za 20 do 30 dinara niže u odnosu na centralnu Srbiju. U albanskim prodavnicama u Gnjilanu i Prištini, sve je za trećinu jeftinije nego u gradovima u Srbiji. Albanci primaju samo evre, ponegde mogu da prođu i platne kartice, dok se u srpskim enklavama plaća dinarima ili evrima.

Baki Skenderi (34), Goranac iz Dragaša, kaže da sa porodicom živi u ovom selu, ali da redovno dolazi u Gračanicu na sabor, gde prodaje robu, igračke i ostale zanimacije za decu.

Baki Skenderi Foto: S.Tasić

- Došli smo da radimo, jer se u Gori živi uglavnom od socijalnih primanja, dečijeg dodatka i poljoprivrede. Bez obzira na veoma tešku situaciju, ja i moja porodica svoju budućnost vidimo na Kosovu i Metohiji. Imam troje dece, tako da za sada ostajemo ovde, borićemo se da preživimo i živimo - poručuje Skenderi.

MANASTIRI ČUVAJU SRPSTVO NA KOSOVU

Manastir Gračanica stožer je opstanka Srba na centralnom Kosmetu. Na Vidovdan su ovde došli Srbi iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, ali i Rusi, Japanci i mnogi drugi. U hladu manastirske porte više stotina vernika bilo je na jutarnjoj Liturgiji.

Proslava Vidovdana Foto: S.Tasić

Proslavljao se 630. Vidovdan u Gračanici i na Gazimestanu sa Mitropolitom Amfilohijem, Episkopima Atanasijem Hercegovačkim, Joanikijem Budimljansko-nikšićkim, Atanasijem Mileševskim, Jovanom Pakračko-slavonskim, Kirilom Južnoameričkim, Vladikom Raško - prizrenskim Teodosijem i brojnim sveštenstvom, monaštvom i narodom.

Kolona vozila i autobusa u pratnji KFOR - a, kako bi izbegla glavni put kroz Prištinu, išla je zaobilaznim preko Lapljeg sela, ka Gazimestanu. KPS je zaustavila sav ostali saobraćaj, kako bi Srbi prošli do Gazimestana. Na svakih 100 metara usput su po dva policajca. Nema provokacija, nema incidenata, osim sirena onih koji u koloni moraju po vrućini da čekaju kako bi Srbi stigli do mesta gde se 1389. godine odigrao Boj na Kosovu.

Gračanica Foto: S.Tasić

Već se jasno vidi Priština, grad posle 20 godina od odlaska Srba izgleda neprepoznatljivo. Nikle su nove moderne zgrade, ali i ovde u većini tih stanova niko ne živi. Tu su i poslovni prostori, magacini, skladišta. Saobraćajnice koje joj prilaze su nove i moderne, a grad se polako širi. Sa severozapadne strane je Termoelektrana Obilić, koja je uz spomenik na Gazimestanu jedini znak raspoznavanja iz perioda od pre 1999. godine.

Prostor veličine fudbalskog igrališta, oko spomenika palim kosovskim junacima na Gazimestanu, ograđen je bodljikavom žicom i osvetljen reflektorima. U daljini, na jednom delu polja gde je vođena bitka nalazi se Muratovo tulbe, grobnica turskog sultana, kog je Miloš Obilić ubio na Kosovu Polju 1389. godine.

,Molitva za spas srpstva na Kosovu i Metohiji Foto: S.Tasić

Pre rata kilometrima unaokolo nije bilo kuće ili neke građevine. Kosovsko polje se talasalo, čuvajući uspomenu na najslavniji poraz i opredeljenje Kneza Lazara za život večni i Carstvo nebesko. Gazimestan izgleda tužno, zaraslo i ostavljeno, a nekada, ovo je bio lepo uređen prostor, sa čijeg se spomenika kule pogled pružao na nepreglene poljane na kojima se odigrala bitka.

Arhijereji SPC su ovde, uz prisustvo više stotina ljudi održali parastos poginulim vojnicima od Kosovskog boja i pre njega, pa na ovamo, molitveno se sećajući svih postradalih za otadžbinu, ali i heroja sa Košara i Paštrika. Među prisutnima je bilo dosta omladine, dece, pa čak i nekoliko beba.

Bitisanje Srba u enklavama i u drugim delovima Kosmeta svodi se na svakodnevnu borbu, neizvesnost i ičšekivanje šta će doneti osvit zore.

Novobrdski kraj Foto: S.Tasić

Novobrdski kraj je posebna priča, jer u ovdašnjim selima živi dosta Srba, ali u pojedinim mahalama i zaseocima ima tek po nekoliko domaćinstava, dok ih je u drugim po više desetina.

I u ovom delu Kosova u šumama niču vikendice iz čijih dvorišta se vijore američke i albanske zatave. Reč je o uglavnom otetim ili kupljenim imanjima Srba. Tihi pritisak na preostali srpski živalj ovde se svodi na lošu administraciju i rešavanje svakondevnih problema, krađu stoke i nezaposlenost. U jednom od ovdašnjih sela, nalazi se pravi biser. U Trničevcu je izvor poznatiji kao „Pet čepa“, gde iz pet vodenih žila izvire hladna voda.

Pet čepa Foto: S.Tasić

Starica Jordanka Ivanković (79) priča kako je ovde nekada bilo mnogo više ljudi.

- Živi se kako se mora, ja sam odavde iz sela, i tu sam se udala, ostajemo i opstajemo. Imamo imanje, živimo od poljoprivrede, penizja, ali je teško za mlade, jer nemaju nikakvog izbora. Vezani smo za manastir Draganac, koji je nekoliko kilometara odavde ka Gnjilanu. Sagrađen je još pre Kosovskog boja, zadužbina je Kneza Lazara, a posvećen je njegovoj prerano peminuloj ćerki Dragani - priča baka Jordanka.

Jordanka Ivanković Foto: S.Tasić

U okolini Gnjilana Srbi su se dosta zadržali, sela Kusce, Šilovo i druga, imaju i po nekoliko stotina stanovnika. Okolna polja pod pšenicom i kukuruzom dokaz su njihovog rada i posvećenosti zemlji pradedova.

Većina gradova na Kosovu iz kojih su otišli Srbi, Turci i drugi, i koji su sada multietnički, izgubili su nekao dušu, šmek i lepotu od pre rata. Jesu dosta obnovljeni, ali su bez nekog istinskog i smislenog života, koji se ranije ogledao kroz čaršije, trgovinu, kafanski život, pesmu i međusobna druženja svih koji su ovde živeli.

Kosovo i Metohija Foto: S.Tasić

Srbi na Kosmetu ispratili su još jedan Vidovdan, čekajući nove dane u neizvesnosti, verujući i nadajući se da im samo od Boga ima spasenja.

(Slađana Tasić)