Rasplakala me priča o bolesnom Viti i njegova 2 sina: Sada me je sramota zbog pomoći koju je dobio

"Ako mi verujete, nisam se nasmejao u životu."

Ovu rečenicu, bolno iskrenu i tešku, izgovorio je Vita Zajić iz sela Donji Vratari koji se od svog rođenja bori sa strašnim životnim nedaćama. I ne odustaje. Vita kao teški invalid brine o dva takođe teško bolesna sina koji ne mogu čak da kontrolišu ni fiziološke potrebe.

Preporučujemo

Iako je priča o njegovoj borbi potresla celu Srbiju, za dan i po otkako je tekst objavljen na portalu Telegraf.rs, na račun za pomoć nije uplaćeno ni celih 10.000 dinara. Vita je tu cifru izgovorio pun nade, a mene je, s druge strane žice, bilo sramota.

"SVI SU ZABORAVILI I DA POSTOJIM, HVALA VAM DOBRI LJUDI"

- Hvala dobrim ljudima. Puno vam hvala! Ovlastio sam bratanca da podiže novac, jer sam ja skoro nepokretan i on mi je javio da je leglo nekih 8, 9 hiljada dinara. Iz Centra za socijalni rad u Aleksandrovcu nikada me nisu obišli, iz opštine isto niko neće da pomogne. Svi su zaboravili i da postojim. Zato vam puno hvala što mislite na mene i što hoćete da pomognete - kaže namučeni Vita za Telegraf.rs.

Kuća jadnog Vite i njegovih sinova, Foto: Boban Pribanović

Njegov bratanac Miroljub Zajić, bez koga bi dodaje umro, jer mu donosi hranu i sve drugo što zatreba, potvrdio je da je do sada na račun za pomoć leglo nešto manje od 10.000 dinara.

- Javila se i jedna žena iz Austrije da pošalje pakete konzervi i garderobe. A doći će i bajkeri iz Čačka. Verovatno će i oni doneti hranu. Viti i njegovim sinovima svaka pomoć znači - ističe Miroljub.

Vita Zajić rođen je 1954. godine u siromašnoj porodici, u kojoj se jedva sastavljao kraj sa krajem. Bio je dosta nestašno dete, pa je tako sa četiri godine, pentrajući se po tavanu i podrumu, upao sa krova u kazan sa vrelom džisom. Iamo je "sreće" da padne na noge, pa su one stradale, ali je glava sačuvana.

Noge su mu deformisane od rođenja, Foto: Boban Pribanović

- Imao sam tada pet operacija i noge su sačuvane. Nisu odsečene, ali su deformisane. Od tada sam invalid sa velikim deformitetom nogu. Znate kako je kada odrastate kao invalid, bilo me je sramota od druge dece, nisam hteo da idem u školu, od devojaka sam bežao jer sam se plašio da me ne ismevaju drugovi. Najveća podrška bio mi je brat Dragan koji je radio u Jedinstvu, ali je rano umro. Oženili me sa Radinom, ženom koja je bila starija od mene, ali ko te pita - priča Vita.

"JEDAN SIN POBEGNE U ŠUMU, DRUGI DOBIJE NAPAD"

U braku sa Radinom dobio je sina Dejana, koji je posle rođenja imao jaku upalu.

Vita je skroman i zahvalan na svakoj pomoći, Foto: Boban Pribanović

- Odrazila se na njegovo psihičko zdravlje, zbog čega je danas težak psihički bolesnik. Nekoliko puta lečen je na VMA što je usporavalo da bolest brže napreduje. Pošto sam se teško kretao, a morao sam da radim da bismo preživeli, spremajući drva u šumi pao sam i polomio kuk. Tri operacije i nekako sam ponovo stao na moje slabe noge uz štake od kojih se ne odvajam od malena, pa često kažem da imam 4 noge, dve ispravne i dve neispravne.

Radina mu je rodila i drugog sina Gorana, nažalost bez levog bubrega, što je ugrozilo njegovo zdravlje od malena.

- On je i mentalno slab, sa teškom govornom manom. U celoj mojoj muki snađe me to da mi Radina umre 2008. godine, od kada počinju neviđeni problemi. Dobijam tuđu negu i pomoć 9.000 dinara i tri socijale po 6.000 mesečno. Više od 20.000 dajem samo za lekove, bez kojih nema šanse da oni budu mirni, a najveći problem je što sinovi ne mogu sami o sebi da se staraju - jada se Vita.

Tuga i beda, Foto: Boban Pribanović

- Moram da im skuvam, da im operem, njima da održavam higijenu koliko mogu. Leti je lakše jer ima pečurke, koprive, salata. Zimi ne znam šta da vam kažem, krompir, pa krompir, ili pasulj za nekoliko dana. Ako mi verujete, nisam se nasmejao u životu, ali nemam gde, moram da se borim, a muke su strašne. Desi mi se da ne spavam po nekoliko noći, jedan pobegne u šumu, pa ga tražimo, drugi dobije napad, ne kontrolišu fiziološke potrebe, ma nikoga ne snašlo - priča jadan čovek.

Krevet imaju, šporet, frižider i televizor, ali im sve drugo nedostaje. Najveći problem su hrana i odlazak kod lekara.

- Voleo bih ako ima ljudi dobre volje da nas obiđu i uvere se u kakvim uslovima živimo. Ja ne mogu drugačije nego da zovem taksi, jer ne mogu do Doma zdravlja peške. Ako neko može da pomogne, može da me pozove na telefon 064/ 597 96 96 svakog momenta. Svaka vrsta pomoći nama znači puno - završava svoju priču sa suznim očima Vita Zajić, veliki borac kome treba pomoći.

RAČUN ZA POMOĆ

Ako neko može da pomogne porodici Zajić, novac može da uplati na račun 205-9001022159622-78 kod Komercijalne banke na ime Vita Zajić.

VIDEO: Majka i ćerka su večni putnici zarđalog vagona u Železniku koji im je dom

(M. Leskovac)