Roditelji se ne odriču svoje dece

Ne daj Bože da mi je takvo dete. Ne bih ga se odrekla ali se ne bih ni hvalili. Krila bih.

Upoznala sam prelepog , prepametnog muskarca,zabavan duhovit,ma savrsenstvo,kad ono cvrc on gej upoznao me je sa svojim deckom.Sada sam im omiljena drugarica koja ih razume,ali moje srce hoce njega,a njegovo ludo zaljubljeno u drugog.

Odricanje je licni akt i ide od srca,a u novinama je samo rijaliti i nema pravne posledice ili vaznost!!!

Što bi se roditelji odrekli sinova i kćeri,neka su samo živi,zdravi,neka rade i žive svoj život pa neka budu i ženski zetovi i muške snaje.

Pravo za tekst ovako nešto treba objaviti češće

I sta to nas briga...