Priča Mlađana koji sumnja da je otet kao beba: Traži ženu od koje su ga uzeli, a reči majke su teške

-Tražio sam ženu koja me je rodila i ostavila, kojoj ću sasuti sve u lice, reći joj da sam i bez nje bio voljen, a danas tražim majku od koje sam možda otet, koja me je želela i patila kada su joj rekli da sam kao beba umro - prepričava protekli mesec svog života Mlađan Radivojević (38) iz Donjeg Adrovca kod Aleksinca, na čijim se papirima kao biološka majka vodi nepostojeća žena.

Preporučujemo

Teške okolnosti prate prve dane života ovog čoveka. Prvo se zvao muško Stojanović, pa Nenad Milojević, sve dok mu novi roditelji nisu dali svoje prezime i ime Mlađan. Da je usvojen, rekli su mu još kao malom, ne menjajući istinu za ljubav i pažnju. Nikada ga nisu izdvajali, čak ga je i familija prihvatila kao sina jedinca, voleći ga koliko i ostalu decu svoje krvi. No, ko je žena koga ga je rodila i onda mu okrenula leđa, Mlađana je počelo da kopka kada je i sam postao roditelj.

- Tek nedavno sam krenuo u potragu. Ima troje dece, a po papirima sa usvojenja znao sam da mi je majka takođe iz okoline Aleksinca. Supruga i ja smo se zapitali - šta ako naša deca sutra sretnu decu mog brata ili sestre, pa se, ne daj Bože, zaljube? Rešili smo da pronađemo tu ženu, ali krišom od moje majke Verice, da je ne povredimo - kaže Mlađan.

Mlađan Radivojević Foto: A. Nalbantjan

No, kako priznaje, nisu ga samo praktični razlozi poveli u potragu. Želeo je da ženi koja ga je rodila i ostavila kao bebu "saspe sve u lice". Taj cilj se promenio kada je, uz pomoć Udruženja za istinu i pravdu o nestalim bebama, došao do svojih najranijih dokumenata i shvatio da žena koja ga je navodno rodila, Snežana Stojanović, rođ. Milojević, zapravo ne postoji.

- Tada sam posumnjao da sam nečija oteta beba. Sada tražimo ljude koji su me možda želeli, a kojima je rečeno da sam mrtav. Sa jednima sam se već upoznao, sa drugima sam se čuo preko Vajbera. Moj jedini cilj je sada da saznam istinu, jer ja ostajem na svojoj zemlji, u kući u kojoj sam odrastao, a u kojoj danas rastu moja deca - kaže Mlađan.

DIREKTOR CENTRA REKAO USVOJITELJKI: "AKO TI SE OVA BEBA NE SVIĐA, MOŽEŠ DA JE ZAMENIŠ"

Dok priča, Verica se osmehuje i tapše sina po ramenu. Podržava ga, kaže, bez straha ili ljubomore. Nakon četiri decenije, tokom kojih je "tri kile mesa" odgajila u domaćina, materinstvo joj niko ne može oduzeti.

Verica Radiovojević Foto: A. Nalbantjan

- Lečila sam se 14 godina od steriliteta, pre nego što smo muž i ja rešili da usvojimo dete. Predali smo papire, išli kod psihologa, sve smo radili legalno i ja to mogu da dokažem. Tri meseca sam čekala samo da ga uzmem u ruke. A onda su mi ga doneli, u bolničkom čaršafu... Samo sam želela da ga zagrlim. Doneli ga direktor Centra za socijalni rad u Aleksincu i jedna radnica. Još mi rekli da mogu da ga zamenim, ako mi se ne sviđa. A ja sam samo čekala da ga uzmem u ruke. Ali da sam znala da je ukraden, nikada ga ne bih uzela - kaže Verica.

Ako je Mlađan zaista nekome otet, odgovor na pitanje "kako" već je pod zemljom. Sva tri muškaraca, koja su možda znala istinu, davno su mrtva.

- Mlađov stric, rođeni brat njegovog oca, bio je šef policijske stanice u Aleksincu. Mi pretpostavljamo da mu se, nakon dugog čekanja, Mlađov otac požalio, nakon čega je njegov brat pozvao tadašnjeg direktora Centra za socijalni rad i sa njim dogovorio da se "nađe" jedno dete, tj. da se izmisli majka sa teritorije Aleksinca koja će se "odreći" svog deteta, a lokalni centar će o njemu preuzeti brigu. Zašto bi se inače Mlađa Radivojevićima doneo tadašnji direktor Centra Aleksinac, zajedno sa radnicom? I zašto bi direktor rekao Verici da "dete može da zameni, ako joj se ne dopadne"? No sva trojica su sada mrtvi, otac, stric i direktor - kaže Radiša Pavlović, predsednik Udruženja za istinu i pravdu o nestalim bebama i član Vladine komisije za nestale bebe.

Sumnjaju da je oteta beba Foto: A. Nalbantjan

NIZ SUMNJIVIH SLUČAJNOSTI

O sumnjivoj i prepravljanoj papirologiji bebe Mlađana Telegraf.rs je već pisao. On je navodno rođen 3. marta 1981. godine u kruševačkom porodilištu, a u bolničkom protokolu pisalo je ime majke Snežane (Milojević) Stojanović iz sela Prćilovica i oca Siniše Stojanovića iz Donjeg Adrovca. Prva prijava Mlađanovog rođena bila je pod prezimenom Stojanović. Međutim, bolnica šalje matičnoj službi istog dana novu prijavu, gde se briše bračno stanje i postojanje oca, i dečak sada ima samo majku i ime Nenad Milojević. Ni na jednom dokumentu ne postoji potpis majke.

Iz Centra za socijalni rad u Aleksincu, kako tvrdi Pavlović, uveravali su ga da su sa majkom obavili potrebne razgovore. Kada im je predočio da žena sa tim imenom ne postoji, otkrili su da ne znaju gde se nalazi 29 dosijea usvojenih beba, uključujući i Mlađanov.

Dokumenta usvojenika iz Aleksinca Foto: Telegraf.rs

Na pitanje da li je mesec dana pre ili posle Mlađanovog rođenja ijedna porodica izgubila muško dete u Kruševcu, Udruženju je kruševačka bolnica odgovorila negativno. No nekoliko dana kasnije Udruženju se javila majka koja se porodila 4. marta 1981. godine u 7. mesecu trudnoće. Rekli su joj da beba nije preživela i da ne može da je sahrani.

- Isti, a sada već pokojni matičar Luka Stojanović, upisao je i njihovo dete i Mlađana u matične knjige rođenih 10. marta, a izvod iz bolnice, bez koga upis ne sme da se obavi, stigao je tek dan kasnije. Mlađan je nedugo zatim zaveden na adresu današnjih usvojitelja, iako je tek u julu stigao kod njih kući - ističe Pavlović.

(D.D.S.)