Upoznajte dželata Dragutina: Obesio je 108 osuđenika i bio prva srpska rijaliti zvezda (FOTO)

Prvi jugoslovenski dželat je bio Alojz Sajfrid, Austrijanac. Rođen je 27. maja 1856. godine, od oca Franca i majke Karoline rođene Herger.

Kada je, 1. decembra 1918, stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, novim vlastima je bio potreban profesionalni dželat da veša osuđenike na smrt u zapadnim pokrajinama, u kojima se smrtna kazna po zakonu izvršavala vešanjem. Kao jedini profesionalac, Sajfrid je tako ostao u službi nove države.

Preporučujemo

Alija Alijagić Foto: Policijski glasnik, Istorijski arhiv Srbije, Wikimedia commons

Pоslеdnji "pаciјеnt" mu је biо Аliја Аliјаgić, kоgа је оbеsiо u Zаgrеbu 7. mаrtа te godine.

Alijagić je bio poznat po tome što je 1921. godine u Delnicama izvršio atentat na Milorada Draškovića, ministra unutrašnjih poslova u Vladi Kraljevine SHS.

Suđenje za ubistvo ministra policije je počelo 6. oktobra 1921. godine. Suoptuženi su bili pripadnici Crvene pravde Rodoljub Čolaković, Dinko Lopandić, Nikola Petrović, Marinković i Stevo Ivanović. Alijagić je osuđen na smrt i obešen 1922. godine. Pošto je njegov grob bio mesto okupljanja komunista, vlasti su ga 1925. ekshumirale i prenele u selo Turiju kod Bihaća.

O dželatu Sajfridu nema potpunijih biografskih podataka. O njemu se beleži: "Pred nas je stupio stari gospodin u tamnom odelu i polucilinderu, pogrbljenih leđa. Levu ruku držao je podbočenu u slabinama. Njegovo crveno lice, prošarano modrim žilicama, sa mnogo bora i pega, podsećalo je na fizionomiju alkoholičara. U desnoj ruci je starac držao kožnati koferčić i rukavice.

- Nisam ja za svakoga strašan. Samo vršim svoju dužnost, kao svi ostali službenici… Ipak, za mene su najteži trenuci kada moram pristupiti vešanju političkih krivaca, što sada, u vreme rata, nije retka pojava… Ali, nikada neću moći da zaboravim vešanje trojice sudionika u atentatu na Blaženopočivšeg Prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu prejasnu suprugu, Sofiju. To su bili najteži časovi u mom životu".

Vešanje atentatora na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda Foto: Wikipedia Commons

- Gospodine Sajfride, dakle, vi ste bili taj koji ste obesili atentatore?! - upade dr Eberle, tek da nešto kaže.

- Nažalost - odvrati dželat - tako je! Naročito će mi ostati u sećanju jedan od njih, pokojni učitelj Čubrilović. Njegov lik vazda će mi lebdeti pred očima. Verujte, gospodo, to nije bio čovek, to je bio svetac. Sam je prišao vešalima, sam skinuo kragnu, sam sebi namakao omču na vrat, veleći da mi prašta svoju smrt…

Veljko Čubrilović, jedan od atentatora na Franca Ferdinanda Printskrin: Wikimedia Commons

Florijan Mauzner rođen je 1872. gоdinе u selu Jalžabet, okrug Vаrаždin (Hrvatska), od oca Đure, strvodera, i majke Terezije. Porodica se oko 1879. godine preselila u Bosnu, jer je otac našao zaposlenje kao strvoder u Zenici.

Od 1893. godine, Florijan je počeo da povremeno radi kao pomoćnik dželata Sajfrida pri pogubljenjima, a 1915. je postao njegov zamenik.

Mauzner na vešanju Nikole Brdarića, člana bande Jovana Stanisavljevića Čaruge Foto: Policijski glasnik

Zа rаzliku оd svоg prеthоdnikа, Mauzner je biо čоvеk neotesan i u svеmu nеzаnimlјiv. Јеdаn nоvinаr gа оpisuје kао čеtrdеsеtоgоdišnjаkа "bеzizrаznа licа" u pоlucilindеru, crnоm krаtkоm kоžuhu i sivim pаntаlоnаmа. "Dа niје džеlаt biо bi bаkаlin. Оn је tо zаistа nеkаdа pоkušаvао dа budе, аli mu niје pоšlо zа rukоm".

AGONIJA OBEŠENOG TRAJALA 12 MINUTA

Јеdnоm prilikom je kazao dа nikаdа nе žеli dа vidi оsuđеnоgа prе pоgublјеnjа: "Tо mе ni nајmаnjе nе zаnimа kаkо оn izglеdа. Niје vаlјdа bаš tаkо strаšаn. Držim svаkаkо dа је bilо i strаšniјih оd njеgа". Zаmеrао је nоvinаrimа štо gа zоvu džеlаtоm, јеr: "Моје prаvо zvаnjе је izvršilаc smrtnе kаznе". Ipаk, u pоslu niје biо nаrоčitо vеšt. Prilikоm јеdnоg pоgublјеnjа u Оsiјеku, аgоniја оbеšеnоg је trајаlа punih 12 minutа, pа је prisutni grаdski fizikus pоvikао: "Vi nе znаtе dа vеšаtе! Srаmоtа! То niје vеšаnjе, nеgо šintеrај!", nа štа sе Маuznеr "prеzrivо smејао".

Silovatelj Žarko Lacković Foto: Policijski glasnik

Kao i mnogi evropski dželati, Mauzner je uvek pri sebi imao fotografije vešanja i obešenih osuđenika, koje je verovatno potpisivao i prodavao zainteresovanima. Kada je, 1927. godine putovao u Pančevo da tamo obesi Žarka Lackovića, silovatelja i ubice dve devojčice, bio je pokraden na železničkoj stanici Slavonski Brod prilikom presedanja iz „bosanskog“ u „beogradski“ voz. Lopovi su mu odneli 1.600 dinara, službenu legitimaciju i „više fotografija“ obešenih zločinaca.

Lacković sa porodicom Foto: Policijski glasnik

Mauzner je kao dželat službovao nepunih šest godina a umro je iznenada, od srčane kapi, 21. oktobra 1928, dok se nalazio u gostima kod brata, takođe sarajevskog strvodera.

"JA NISAM KRIV ZA TVOJU SMRT"

Karlo Dragutin Hart je rođen 28. jula 1879. u srezu Karlin u današnjoj Češkoj Republici, od oca Ivana. Po narodnosti je bio Rom. U Sarajevu se obreo posle Prvog svetskog rata, verovatno kao demobilisani austrougarski vojnik. Njegovo češko ime, Karel, u Bosni se izgovaralo kao Karl ili Karlo, a on sam ga je kasnije posrbio u Dragutin.

Dragutin Hart Foto: Policijski glasnik

Karlo Dragutin Hart, čuveni dželat Kraljevine Jugoslavije, najviše pogubljenja obavio je na vešalima Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici.

O ličnosti Karla Dragutina Harta ostali su brojni zapisi u arhivama, ali i novinama tog vremena. Pisalo se da je putovao po celoj državi, a svakoj egzekuciji prethodio je ustaljen ritual. Kada bi dobio rešenje o mestu i datumu izvršenja smrtne kazne, njegov pomoćnik pakovao je kofer sa crnim frakom, uvek drugim belim rukavicama i cilindrom, koji je nasledio od svog "idola i učitelja" Sajfrida. Ispod uredno složenog odela bili su spakovani konopac i crna maska za osuđenika.

Fotografije iz legitimacije Dragutina Harta Foto: Policijski glasnik

U Kraljevini Jugoslaviji nisu postajala klasična G vešala, već se pogubljenje obavljalo na austrougarski način - vešala su predstavljala stub zabijen u zemlju, na čijem je vrhu bio zakucan klin sa koga je visio konopac. Ispred je bila stoličica za osuđenika, a dželat je stajao na merdevinama iza stuba.

- Levom rukom držim osuđenika, desnom mu omču prebacujem oko vrata i crnu masku preko glave. Apsolutna je tišina, svi prisutni skidaju šešire. Pomoćnik tada izbije stolicu ispod osuđenika, hvata ga za noge i trzajem povlači ka zemlji. Stojim iza merdevina i povlačim omču. Uzimam pogubljenog za ruku. Pratim puls i kada ustanovim da srce više ne kuca, skidam rukavice, bacam ih pod noge obešenog i kažem: "Ja nisam kriv za tvoju smrt!" - opisivao je Hart.

U Politici je izašao oglas za školovanje dželata Foto: Politika, 1937.

Bio je predmet stalnog interesovanja javnosti i često je govorio za novine. Imao je dara za estradu i na poslu je uvek nosio frak, cilinder i rukavice. Godinama je vodio dnevnik o pogubljenjima, koji je sačuvan, ali nije jasno gde se sada nalazi. Kao i njegov prethodnik, uvek je nosio fotografije osuđenika koje je obesio i verovatno ih prodavao radoznalcima i tadašnjim novinama.

Iako je to javno odricao, verovatno je prodavao i komadiće konopca za vešanje. Jednom prilikom je kazao: "Više njih mi se posle justifikacije obratilo s molbom da im dam komad konopca kojim sam obesio prvog zločinca. Kažu da će im to doneti sreću. Ja nisam trgovac i nisam prodavao konopac nego sam ga isekao na parčiće i razdelio ih nekolicini onih koji tvrdo veruju da će im to doneti sreću. Ali zamislite, gospodine, koliko bih morao biti srećan ja, koji kod kuće imam na tuceta takvih konopčića".

Objašnjavajući da se, navodno kao dobrovoljac u češkoj vojsci, tokom rata nagledao svakakvih strahota, Hart nije zazirao od svog zanata. "Vešanje je sada moj poziv i zato na mene ne ostavlja tako dubok utisak kako ljudi misle. Kao i svi pametni ljudi mislim da justifikacija zločinca, koji ima tolike žrtve na savesti i koji je unesrećio tolike porodice, i nije tako strašna stvar".

Više puta mu se dogodilo da zakasni na zakazano vešanje, pa su pogubljenja morala da budu odlagana, a osuđenici da duže borave na belom hlebu. Služio je sve do nemačke okupacije Jugoslavije 1941. godine, a od tada mu se gubi svaki trag.

Jovan Stanisavljević Čaruga na vešalima Istorijski arhiv Osijek, Policijski glasnik

Ostalo je zabeleženo da je Karlo Dragutin Hart kao pomoćnik Alojza Sajfrida asistirao u Osijeku na pogubljenju čuvenog razbojnika Jove Stanisavljevića Čaruge, koji je pobegao iz mitrovačkog zavora gde je služio kaznu.

Čaruga se, kako je kasnije Hart pričao, u početku držao hrabro, ali je tokom čitanja presude postajao sve nervozniji i uplašeniji, da bi dželat na kraju morao da ga vuče do vešala, jer se žestoko opirao.

Nastaviće se...

VIDEO: Nad Ivaninim ubicom izvršena je poslednja smrtna kazna

(Priredio I. Č./Telegraf.rs)