Na Fruškoj gori postoji 40 vodopada za koje malo ko zna: Prizor je bajkovit, a najviši ima 15 metara

Ne tako davno, planinari "Železničara" su se uverili koliko je bio u pravu apostol Vojvodine Vasa Stajić kada je još 1924. godine pisao "... i možete godinama, i zimi i leti svaki slobodan dan provoditi na Fruškoj gori, a da ne smete reći da je svu poznajete...".

Predvođeni čika Acom Damjanovićem, svojim zaštitnim znakom, posle skoro deceniju traganja panonskom lepoticom "železničari" su uspeli da koriguju uvreženo mišljenje da na Fruškoj gori postoji samo jedan, Dumbovački, vodopad.

Preporučujemo

Otkrili su novih 39, a da nisu sigurni da je i tu kraj; veliko iznenađenje je i da se najviši, visine petnaest metara, nalazi na samo trinaest kilometara od centra Novog Sada.

Planinari i zaljubljenici u panonsku lepoticu smatraju da je jedan od uzroka dugogodišnjeg pogrešnog uverenja u izuzetnoj zabačenosti ovih divota prirode.

Kao da skrivaju sopstvenu lepotu, udaljeni su od javnosti i do njih ne vode čak ni planinarske bagaze. Nepristupačnost je razlog što su ostale nepoznate.

Fruškogorski vodopadi su kao zrna zlata; traže mnogo truda da bi se do njih došlo, mali su, i užitak pružaju samo onima koji se trude da ih pronađu kada su najlepši i najbogatiji vodom.

Značajnije je pitanje otkud toliki splapovi na izrazito niskom uzvišenju, koje mnogi iz alpskih krajeva nikada ne bi ni označili planinom.

Foto: Youtube printskrin Pericha2

Odgovor je u dugom geološkom nastajanju jedine vojvođanske planine tokom koje je prolazila brojne geološke faze i iz svake vuče uočljive tragove. Zapravo, svaki geološki period je na neki način obeležio Frušku goru, ostavio svoj pečet. Otuda tolika raznovrsnost u geomorfologiji, mineralima, flori, fauni...

Ispresecanost potocima je posledica tektonskih poremaćaja pri prelasku u novo geološko doba.

Upravo je ispresecanost možda i najuočljivija karakteristika koja ovu nisku i neveliku planinu, ili brdo, čini izuzetno teškom za planinarsko osvajanje, mada je samo osam kota, nepun kvadratni kilometar površine našeg dragulja, iznad 500 metara nadmorske visine.

Tako najviši vrh, Crveni čot, dostiže tek 539 metara, dok od Slankamena do Šarengrada nema ni 80 kilometara.

Ipak, ovakva planina, načelno siromašna vodom, ima preko 200 izvora, i preko 65 stalnih potoka u 43 doline. Većina je začuđujuće strma za nisko uzvišenje.

Dakle, dosta je vodotokova, ali uočljivo siromašnih sa vodom. Više od polovine i redovno presušuje.

Gde se nalazi i koliko je visok najveći fruškogorski vodopad?

Odgovor je iznenađujući, najveći vodopad, Veliki Kestenski, je ujedno i najbliži Novom Sadu. Udaljen od centra grada tek 13 kilometara, visok je čak 15 metara. Nevolja je što leti presušuje.

Foto: Youtube printskrin Pericha2

Teško da iko iz mravinjaka od 450.000 ljudi i zna da u blizini nastajućeg velegrada postoji mali dragulj. Zapravo, teško da je ijedan Novosađanin čuo i za potok Šandorovac u čijem toku je vodopad.

Osobenost Fruške gore su delimično veštački vodopadi. Reč je o nekadašnjim kamenolomima i iskopima u čijim reverima je tokom decenija eksploatisanja presečen prirodan potok.

U daljoj eksploataciji, voda se pumpama izbacuje, no, nakon okončanja radova u basenima se taloži voda, zapravo mala jezera. Često se prekinut potok obrušava i sa više desetina metara u nove iskopine, pa je, recimo, Južni vodopad u strelištu Rakovac visok čak 30 metara. Međutim, leti presušuje.

Još je zanimljiviji, pa i atraktivniji, Istočni vodopad na jezeru Srebro kod Ledinaca. Zapravo vrlo moćan Kamenarski potok, sa padom od čak 50 metara po kilometru, presečen je kamenolomom, koji se pre desetak godina delimično napunio vodom. Od mesta preseka Kamenarskog potoka do nivoa jezera je 40 metara, pa je ovaj poluveštački vodopad ujedno i daleko najviši.

(Telegraf.rs/021.rs)