Vest o nuklearnoj katastrofi u Černobilju do Beograda je stigla tek 2. maja: Srbi zbog praznika rada nisu znali da su pod radijacijom

Bukvalno je sve, od početka Hladnog rata, preko razvoja sovjetskog mirnodopskog nuklearnog programa, do sistema koji ju je omogućio, vodilo ka tragediji u Černobilju, koja je mogla da uništi čovečanstvo i da zbriše život sa evropskog kontinenta. To se nije dogodilo, uz mnogo sreće, zalaganja, truda i žrtava, ali ožiljci su ostali, da nikad ne zarastu.

Kako je Sovjetski Savez pokušao da zataška ono što se dogodilo? Kako su živeli i stradali ljudi u Pripjatu i okolini? Kako su Beograd i Jugoslavija dočekali radioaktivni talas i jesmo li bili spremni za veću havariju? Veliko istraživanje u novom Nedeljniku.

Preporučujemo

Prva vest se u jugoslovenskim novinama pojavila tek 30. aprila, iako se nuklearna katastrofa dogodila 26. aprila.

Čekao se veliki praznik, onaj Rada, pa su novine izašle u svečarskom duhu, u trobroju.

"Večernje novosti" od 30. aprila, 1. i 2. maja na naslovnoj strani donose tekst o "teškoj havariji u nuklearnoj elektrani u SSSR" pod naslovom "'A' oblak nad Evropom". Ipak, centralno mesto zauzima karikatura čuvenog Toša Borkovića i tekst o tome zašto se u Jugoslaviji ne radi više, s naslovom "Mrav postao - cvrčak".

Najveća koncentracija radioaktivnosti u vazduhu u Beogradu je bila 2. maja popodne.

Tog petka, beogradski vodovod prestao je da uzima vodu iz Save, a isključen je i dunavski (vinčanski) vodovod.

Printskrin: Youtube/HBO

Tada moćnom PKB naloženo je da mleko isporučuje samo od krava koje se stajski hrane.

Za zeleno povrće i dalje je važila preporuka: ne upotrebljavati.

Rano ujutru, po najvećoj kiši, mnogi seljaci iz okoline Beograda nastavili su da beru zeleniš za prodaju na pijacama. Niko ih, govorili su, nije upozorio da to ne treba da rade. Tezge su bile krcate, ali se nije prodavalo ništa sem - rotkvica.

- Mučio sam se i salatu brao po najvećoj kiši, kao i ostalo povrće, i ako moram sve da bacim, šteta će biti velika - žalio se Miroslav Milutinović, proizvođač iz Kaluđerice.

Tek tog dana Jugoslavijom su se proširila zvanična upozorenja.

"U poslednja dva dana, ako ste kupovali prolećni zeleniš - ne treba ga jesti. Za ostale dane, da se sve - salata, luk, spanać, rotkvice, dobro peru pre upotrebe. Za seljake važi upozorenje da stoku ne napajaju na otvorenom, jer je u izvore i potoke, a i nepokrivene bunare, dospela radioaktivna kišnica."

U noći između utorka i srede, u tadašnjoj SR Sloveniji zabeležena je tri do četiri puta veća radioaktivnost od uobičajene. U sredu, 30. aprila, dr Alica Bauman iz zagrebačkog Instituta za medicinu rada saopštava da su instrumenti za kontrolu zabeležili prve pojave radioaktivnog oblaka i nad Hrvatskom. U četvrtak, povećanje radijacije konstatovano je i u Beogradu.

Istog dana, stručnjaci Instituta "Boris Kidrič" u Vinči saopštavaju: Ujutru je zabeležena radijacija od 23,3 mikrorendgena, oko podne 19,7, popodne 18,7, a uveče je pala na 15,3.

Prvomajski praznici u Jugoslaviji prošli su u blagoj panici i potpunoj nelagodi. Proširila se vest da jod može da zaštiti od radijacije, pa su sve dežurne apoteke ostale bez njega.

- Nekontrolisano unošenje joda može dovesti do teških alergija, ili do poremećaja u radu štitaste žlezde - upozoravali su lekari.

Saopštenja su bila prilično nemušta, iako se u Jugoslaviji tada često govorilo o prednostima i manama nuklearne energije.

Problem je bila - kiša. Ona je ta koja "spira" i donosi na zemlju radioaktivni talog, a kiša je počela da pada u noći između srede i četvrtka i bila je obilna.

Ali daleko od toga da smo bili spremni. O tome je tada pričao profesor Prirodno-matematičkog fakulteta, a danas akademik - i svojevremeno sagovornik Nedeljnika - Fedor Mesinger.

- Računar Saveznog hidrometeorološkog zavoda star je 15 godina i običan je dronjak u pogledu današnje tehnike. Upravo kada se dogodila nesreća u Černobilju, taj kompjuter nije radio, pa Zavod nije bio u stanju da izračuna kako će se i kojim putem širiti radioaktivne materije - pričao je Mesinger.

Posle prvog kišnog oblaka, rečeno je da bi bilo dobro - ne i obavezno - da se sa prazničnih trpeza izbace mladi luk, zelje, rotkvice, zelena salata.

Preporučeno je i da trudnice ostanu u kućama.

Oni koji se sećaju znaju da dece maltene nije bilo na ulici.

(Telegraf.rs/Nedeljnik)