Slavimo Svetog Konstantina, prvog hrišćanskog cara, rođenog u Nišu, i njegovu majku caricu Jelenu

Sveta carica Jelena pronašla je Časni krst / Foto: SPC

Srpska Pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik Svetog cara Кonstantina i carice Jelene. U crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je crvenim slovom.

Preporučujemo

Sveta Crkva slavi Svete Cara Кonstantina i Caricu Jelenu 3. juna po novom, a 21. maja po starom kalendaru. Ovim svetiteljima posvećen je veliki broj hramova širom Srbije, kakve su Voždovačka crkva u Beogradu, crkva Svetog Cara Кonstantina i Carice Jelene u Velikom Trnovcu, koja je pre tri godine uoči slave oskrnavljena od strane albanskih ekstremista, crkva na Ljubišu, na Seljašnici kod Prijepolja, u Кoretištu kod Gnjilana, Ivanjici, Stekerovcima kod Glamoča, Tomini kod Sanskog Mosta…

Prema narodnom predanju, koje je zapisano u 17. veku, manastir Tvrdoš su podigli vizantijski car Кonstantin i njegova majka – sveta carica Jelena u četvrtom veku. Ovaj praznik se, kao gradska slava, posebno svečano proslavlja u Nišu – gradu gde je i rođen ovaj mnogozaslužni utemeljivač hrišćanstva. Кao esnafsku slavu ovaj praznik proslavljaju kujundžije i železničari.

"Ovim pobeđuj"

Car Konstantin, pošto je došao na presto i nasledio oca, suočio se sa tri velike borbe. Jednu protiv Maksencija, tiranina u Timu, drugu protiv Skita na Dunavi i treću protiv Vizantinaca.

Pred bitku sa Makcencijem, car je bio zabrinut i sumnjao je u svoj uspeh. Tada mu se usred dana pojavio presjajan krst, sav okićen zvezdama i na krstu napisano: "Ovim pobeđuj".

On je naredio da se iskuje jedan takav krst poput onoga na nebu, i njega su nosili ispred vojske.

Silom krsta, on je zadobio slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem. Maksencije se udavio u reci Tibru. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gonjenja hrišćana. Kada je pobedio Vizantince, sagradio je predivan grad na Bosforu, i nazvao ga Konstantinopolj. Nakon toga se razboleo i pao u postelju. Vračevi i žreci su ga savetovali da se kupa u krvi zaklane dece, što je on naravno odbio.

Sveti car Konstantin i carica Jelena / Foto: SPC

Onda su mu se javili episkop Petar i Pavle i rekli mu da potraži episkopa Silvestera, koji će ga izlečiti od strašne bolesti.

Kada je nastao razdor u crkvi zbog smutljivog jeretika Arija, car sazva Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine, gde se jeres osudila, a Pravoslavlje utvrdilo.

Sveta Jelena, blagočestiva majka careva je posetila Jerusalim i pronašla časni Krst gospodnji. Zatim je na Golgoti sagradila crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj Zemlji.

U svojoj osamdesetoj godini predstavi se ova sveta žena Gospodu 327. godine. A car Konstantin nadživi svoju majku za deset godina i upokoji se u svojoj šezdeset petoj godini u gradu Nikomidiji. Telo njegovo je sahranjeno u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.

Evo kako glasi tropar Konstantinu:

"Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, vo carjeh apostol tvoj Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi: jegoće spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodice, jedine čelovjekoljubče".

(Telegraf.rs)