U jednom trenu ubijeno je 11 Novopazaraca: Razorni NATO projektil ubio je i malog Marka u očevom naručju

Bio je 31. maj 1999. godine, lep prolećni dan. Centralna novopazarska Ulica Stefana Nemanje bila je puna ljudi, naročito dece, jer se u ovoj "žili kucavici" nalazi i najveća novopazarska Osnovna škola "Bratstvo". Odjednom, iz pravca Kosova i planine Rogozne, začuli su se avioni, a odmah potom i strašna eksplozija...

Razorni NATO projektil, kažu težak više od pola tone, bačen je na nedužni i goloruki narod. Direktno su pogođeni ulaz u stambeno-poslovnu zgradu kombinata "Raška", prodavnica "VM komerca" i mesara porodice "Pantović". U jednom trenu 11 Novopazaraca bukvalno je spaljeno i raskomadano, a još 20 ih je teže i lakše povrđeno. Neki od njih su i danas invalidi...

Preporučujemo

- Bio sam u pogođenoj prodavnici "VM komerca". Strahoviti potisak kroz izlog me je izbacio na ulicu, a ostao sam živ samo zahvaljujući sreći, jer sam se u trenutku eksplozije nalazio iza jednog stuba. Sve je gorelo i mirisalo na smrt. Video sam oblak prašine i dimno-vatrenu pečurku i čuo jauke poznanika i prijatelja. Nažalost, za Raca Vranića, Dragana Simovića, dvogodišnjeg Marka Simića i njegovog oca Vladana, koji su takođe bili u istoj prodavnici, nije bilo spasa. Mladić Đorđe Pantović nastradao je u svojoj mesari, a neki su poginuli ili su ranjeni na ulici. Nikada neću zaboraviti te potresne slike - priča Novopazarac Mićo Janković, koji se i danas pita zašto je NATO gađao narod na ulici i ubijao nedužne ljude i decu.

Otac i sin zajedno poginuli: Marko i Vladan Simić iz Novog Pazara Foto: Privatna arhiva

- Moj brat Vladan je sa dvogodišnjim sinom Markom svratio u prodavnicu našeg strica Veselina Vesa Simića, da nešto uzme i da se skloni dok avioni ne prođu. Tu su, nažalost, i nastradali. Mali Marko ubijen je u očevom naručju, našli smo ih zagrljene. Bio je prelepo dete. Danas bi imao 22 godine i verovatno bi studirao i pripremao se za poziv lekara, pravnika ili inženjera. Uz malu Milicu Rakić, on je najmlađa žrtva NATO. Kako vreme prolazi, sve nam je teže, a rane i dalje bole - priča Dejan Simić, brat pokojnog Vladana i stric malog Marka Simića.

Marko bi danas imao 22 godine da ga NATO agresori nisu ubili Foto: Privatna arhiva

- Moja supruga Dragica bila je novinarka u TV Jedinstvo. Sudbina je htela da nastrada samo pedesetak metara od radnog mesta. Krenula je ranije kući, a kada su naišli avioni, sklonila se u ulaz direktno pogođene zgrade. Identifikovali smo je po džemperu i svesci sa receptima za kolače koju je nosila u torbi, sve ostalo bilo je ugljenisano... Morao sam da napustim posao da bih brinuo o ćerkama Nataši i Dragani i sinu Nikoli, koji se i danas, kao odrasli ljudi, često zapitaju zašto im je NATO ubio majku. U blizini nije bilo ni vojske ni vojnih ciljeva. Ni sam ne znam šta su hteli da postignu zlikovci... Strašan zločin su počinili. Praštati moramo, ali zaboraviti ne smemo - priča Rodoljub Biorac, iz naselja Kozarevo.

Teškom mukom porodice poginulih izborile su se da se na mestu pogibije njihovih najmilijih podigne skromni spomenik. Bilo je i onih koji su pokušavali da to spreče. Svakog 31. maja, oko pola dva posle podne, u vreme kada se dogodio zločin, pored spomenika se okupljaju rodbina, prijatelji, predstavnici grada, vojske i drugi, da zapale sveće, polože vence, puste pokoju suzu i odaju poštu nastradalima. Tako će biti i danas, kada Novi Pazar obeležava dve decenije od pogibije 11 svojih sugrađana.

DA SE NE ZABORAVI

Na spomeniku su ispisana imena 11 poginulih: Marka i Vladana Simića, Dragana Simovića, Dejana Miloševića, Marka Roglića, Raca Vranića, Dragice Biorac, Zvezdana Jajića, Đorđa Pantovića, Goluba Ratkovića i Miodraga Nikića. Bilo je inicijativa da se na istom mestu podigne veći spomenik i da jedno obdanište u Novom Pazaru nosi ime Marka Simića, ali je sve ostalo na inicijativama. Novopazarski advokat Dragan Novović pokušao je da pred nemačkim sudom tuži NATO, ali je njegova tužba odbijena.

(Telegraf.rs/Večernje novosti)