Moj otac je kućni zatvorenik, danima sam u Kragujevcu pokušavala da popravim invalidska kolica. Na ovaj odgovor sam se ukočila u mestu
Kada je Kragujevčanka pokušala u svom gradu da kupi prednje točkove za invalidska kolica suočila se sa odbijanjem u nekoliko prodavnica koje trguju pomagalima za nepokretne. U jednoj su joj čak rekli da mora da kupi nova kolica! Zbog dva točkića!
- Moj otac je, nakon šloga, od humanih ljudi dobio kolica na korišćenje. Posle dve godine, prednji točkići su se pohabali, trebalo je staviti nove. U prvoj radnji sa ovakvim pomagalima kažu mi telefonom da treba da dođem lično i naručim. Skinula sam točkić i ponela, da ne bi omašili veličinu. Kada sam stigla u radnju prodavačica upita da li sam kod njih kupila kolica. Kažem da nisam. Ona će - možemo vam poručiti nove točkiće samo ako ste kolica ovde kupili- priča sagovornica Telegrafa.
U drugoj radnji sa ortopedskim pomagalima ova žena zatekla je zaključana vrata, a na njima poruku da se zaposleni uskoro vraća, te da treba pozvati navedeni broj telefona.
- Zovem, žena kaže da se ipak ne vraća uskoro, da dođem drugi put. U trećoj radnji opet zaključana vrata i "pozovite" poruka. Ne nerviram se, čak mi je drago što nema toliko nepokretnih osoba, pa zaposleni ne moraju da budu u prodavnici ceo dan. Zovem, kažu da se javim u njihovu poslovnicu na drugoj adresi. Odlazim tamo. Dvojica radnika posluju nešto, pa moram jednog skoro da uhvatim za ruku da bi stao i pomogao mi. Pitam ga za te moje, zapravo očeve, točkiće za kolica. Kaže da ne može da mi proda, naruči, nabavi. "Jedino možemo da vam prodamo nova kolica", reče mi ne trepnuvši, kao da ona koštaju par hiljada dinara - svedoči ova žena.
A koštaju od bar 15.000 do 150.000 dinara. Kragujevčanka kaže da se na odgovor da zbog dva točkića treba da kupi cela kolica ukočila u mestu.
- Dok imam želju da mu objasnim da je proleće i da moj otac nije izlazio dalje od drugog komšije od prošle jeseni, da je praktično kućni zatvorenik i da mu ta kolica zbog dijabetesa i šloga znače život, ne samo šetnju, ja tek klimam glavom. Sa druge strane, drago mi je što ovaj čovek ima obe zdrave noge i očigledno mu i najbliži imaju obe zdrave noge - kaže ćerka slabo pokretnog Kragujevčanina.
U potragu za točkićima krenula je pretragom sajtova firmi koje prodaju pomagala. Našla ih je u Beogradu, mada strahujući da će preći 130 kilometara da bi joj neko rekao - samo ako ste kod nas kupili kolica. Sumirala je da ako ne uspe točkove da nađe na par zapisanih adresa, moraće u potragu i sutradan, dakle - trebaće joj prenoćište. Na kraju bi dva točkića mogla da je koštaju kao nova kolica.
- A onda nađem oglas o polovnim točkićima skoro u komšiluku, u pitanju je opština u šumadijskom okrugu. Pozovem, čovek mi kaže da iz Nemačke ili Austrije dovozi polovna pomagala za nepokretne. Odem tamo, sa očevim kolicima u gepeku auta, mladi čovek mi proda točkiće i namontira ih, sve za 15 minuta i isto toliko evra - objašnjava sagovornica Telegrafa.
Ona kaže da je ova situacija nije potresla samo zbog oca, koji može delimično da se kreće uz pomoć štake, ali da je porazilo što ovakve probleme možda imaju oni koji su potpuno nepokretni.
- A šta će siromašni koji nemaju novac za prevoz do Beograda ili nekog drugog grada, šta će oni koji se teško snalaze na internetu i ne mogu da nađu firme i servise po Srbiji, šta će stari - pita ova žena.
Telegraf je kontaktirao udruženje "Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom" iz Kragujevca i pitao ih o iskustvima njihovih članova u vezi kupovine delova za kolica.
- Tačno je da ima firmi koje nabavljaju kolica i delove samo od jednog distributera i na usluzi su samo svojim kupcima. Ipak, ne mogu da verujem da je neko preporučio kupovinu novih kolica. Mi smo kao udruženje pazarili delove od par vrlo korektnih firmi, imamo dobra iskustva. Kod ovakvih problema preporučila bih svima da kontaktiraju udruženja osoba sa invaliditetom za savet - gde kupiti, kako doći do delova, koje su cene - kaže za Telegraf dr Milena Stojanović, predsednica udruženja Centar za samostalni život.
Ona objašnjava da slične probleme najčešće imaju osobe posle amputacije ili šloga, koje su nakon otpuštanja iz bolnice suočene sa mnogo nepoznanica. Oni koji kolica dobiju preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, preko njih nabavljaju i nove točkove. Oni koji ih kupe u prodavnici, tu pazare i delove. Ali, oni koji uzmu polovna kolica ili ih dobiju na korišćenje, mogu da se nađu u situaciji kao Kragujevčanka koja je danima tragala za točkićima.
(M. R.)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ivica
Boze moj kakav smo mi narod devojko ubuduce subotom ima na Bubanj Potoku buvljak imas svih vrsta tockova za kolica kako se iznervirao kad procitam o tim uvoznicima ortopedskih pomagala sve klosar do klosata fuj
Podelite komentar
Marko cg primorje
Nadam se da ce ti pomoci neko kad procita da si blize organizovali bi nesto...muka je to sa invalidom saosjecam...i apelujem da se pomogne ..sramota kako se tretiraju invalidi
Podelite komentar
Јасмина
Ружна слика нашег друштва...
Podelite komentar