Dve Beograđanke pokušale su da u opštini ozakone svoju vezu, ali su ipak odbijene: "I pred gazdom stana moramo da glumimo da smo prijateljice"

Prvi put u Srbiji, pre nekoliko dana, dve devojke su otišle pred matičara i zatražile da ozvaniče svoju vezu. Ispred opštine ih nisu čekali ni svatovi ni trubači. Došle su u tišini i bez velikih iluzija da će tog dana sklopiti brak.

Bilo im je dobro poznato da Ustav zabranjuje bračnu zajednicu osoba istog pola, kao i da ne postoji zakon koji priznaje registraciju istopolne zajednice. Ali u tom činu njih dve su videle samo prvi korak u pravnoj borbi pred višim pravosudnim instancama.

Preporučujemo

Kako za "Politiku" pričaju Beograđanke M. i S., uz molbu da njihovi identiteti ostanu skriveni, jer ih ni posle pet godina zajedničkog života nisu prihvatili svi članovi porodice, posle usmene čekaju da im na kućnu adresu stigne i zvanična odbijenica. Potom planiraju da se obrate Upravnom sudu, ali i nadležnim ministarstvima, poverenici za zaštitu ravnopravnosti i ombudsmanu.

Ove dve devojke kažu da ipak nemaju ista prava kao parovi koji nisu istog pola; Foto: Marko Jovanović

Bez obzira na to što u Srbiji ne postoji zakon koji priznaje zajednicu dva muškarca ili dve žene, njihova legalizacija je postala standard u većini zemalja koje su u Savetu Evrope, organizacije čiji je Srbija član već 15 godina. Međunarodni sud za ljudska prava izričit je da države moraju zakonom da urede takvo partnerstvo: ili će im priznati pravo na brak ili dozvoliti registraciju istopolne zajednice. U slučaju ovog drugog, istopolnim parovima se ne priznaju i prava na usvajanje dece i vantelesnu oplodnju.

Da li je u Srbiji odlazak pred matičara namera da se društvu, u kojem 5000 policajaca čuva hiljadu učesnika "Parade ponosa", gurne prst u oko ili je to samo jedna bitka u ratu za sticanje osnovnih prava? M. i S. kažu da je im nije cilj da menjaju svest svojih sugrađana ili komšija, već da postave sasvim jednostavno pitanje – jesmo li zaista jednaki pred zakonom i Ustavom. Jer prava o kojima obični parovi i ne razmišljaju za pripadnika LGBT populacije, kojih je daleko više nego što se to vidi na paradama, isključivo su privilegija heteroseksualaca.

NEMAJU NIKAKVA PRAVA

- Znam da mnogi ljudi u Srbiji misle kako imamo sva prava, ali kada je moja partnerka doživela potres mozga, nisam mogla doktoru da objasnim šta se tačno desilo, niti sam mogla da budem uz nju ili da od lekara čujem dijagnozu. Istopolnim parovima je nemoguća misija da ostvare zdravstveno osiguranje preko zaposlenog partnera, da naslede njegovu penziju ili stan - pojašnjavaju M. i S. za Politiku, koje kao poseban problem navode da parovi neuporedivo teže dobijaju stambene ili druge kredite zbog čega su osuđeni na stalne selidbe iz jednog u drugi podstanarski stan.

One na ulici ne smeju da idu previše blizu jedna druge; Foto: Imgur/Atova

Ovo nije samo pitanje načela, već rešenje za one partnere koji, recimo, godinama žive u stanu koji su zajedno kupili, a samo zato što su istog pola ne mogu da naslede zajedničku imovinu. Srbija je načinila ozbiljan napredak po pitanju položaja LGBT populacije kada je pre dve godine dobila prvu gej premijerku, a u godišnjem izveštaju međunarodne asocijacije ILGA, koju čine 1.523 LGBT organizacije, Srbija se nalazi u grupi od 52 zemlje (među kojima su Norveška. Belgija, Nemačka) u kojima je široka zakonska zaštita od diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.

Isti izveštaj pokazuje da je u oko 60 zemalja još uvek krivično delo biti u vezi sa osobom istog pola. Iako u pomenutom izveštaju toga nema, pošteno je reći i da je Srbija među tri zemlje koja najvišim pravnim aktom ne dozvoljava brak ili partnerstvo osoba istog pola. Tačnije, Ustav definiše da se brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.

One su objasnile da u njihovom zajedničkom životu nema mesta za spontanost. Zna se rastojanje koje će biti između njih dve dok hodaju ulicom, a osećaj slobode prestaje čim pređu kućni prag.

- Čak i u četiri zida ima dana kada se pretvaramo da je veza između nas samo prijateljska. Podstanarke smo, pa kada gazda dolazi po kiriju pravimo scenografiju po kojoj živimo kao cimerke, a ne kao ljubavni par. Dnevnu pretvaramo u drugu spavaću sobu, sklanjamo zajedničke fotografije i svaku sitnicu koja bi nas odala - otkrivaju ove dve devojke za Politiku.

Tako izgleda život u prestonici jednog visokoobrazovanog gej para kojeg se roditelji nisu odrekli preko novina. Za one u manjim sredinama položaj je još teži. I o tome svedoči M., inače psihoterapeutkinja, čiji su klijenti uglavnom pripadnici LGBT populacije.

Foto: Marko Jovanović

DECENIJA IZGUBLJENA U OBEĆANJIMA

Skoro čitavu deceniju vladajuće partije obećavaju donošenje propisa o registrovanju partnerstva osoba istog pola. Postoji i Nacrt zakona koji predviđa da homoseksualni parovi ostvare prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja baš kao i supružnici u braku. Ali od 2010. godine zaboravljen je u fiokama zakonodavaca, pa pravnici smatraju da je u nekim oblastima i zastareo.

Donošenje tog zakona predvidela je i Vlada Akcionim planom za primenu nacionalne strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i to od 2014. do 2018, ali ni ovaj dokument nikada nije izašao iz foldera izvršne vlasti.

Advokatica Marjana Majstorović ističe da je za istopolne parove u Srbiji vrlo važna presuda Međunarodnog suda za ljudska prava iz 2015.

- U slučaju "Olijari i drugi protiv Italije" presuđeno je da Italija krši Član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer ne pruža bilo koji oblik pravnog priznanja istopolnim parovima. Mi se nadamo da će se slučaj M. i S. rešiti u našoj zemlji i da nećemo morati po pravdu u Strazbur - objašnjava naša sagovornica.

VIDEO: Američka kantri legenda je gej? "Pa šta ako spavam sa najboljom prijateljicom?!"

(Telegraf.rs/Politika)