Zavisnost svih vrsta uništava Srbe, a na prvom mestu je alkohol

Ne, to počinje polako, da biste zaboravili ili umanjili probleme kod kuće, da biste se uklopili u društvo, da biste smanjili nivo stresa, da biste bolje učili, da biste bili zanimljivi i popularni, jer „volite da se provodite“ i „baš je cool“ pušiti „travu“ tj. marihuanu ili uzeti plavu tableticu, kada je već svi uzimaju.

ALKOHOLIZAM

Poražavajuća je činjenica da u Srbiji postoji oko pola miliona alkoholičara. Toliki broj nesrećnih ljudi je nešto čemu društvo treba da posveti posebnu pažnju. Oni ne moraju da budu, kao što stereotipi nalažu, niti siromašni, niti neobrazovani. Stručnjaci kažu da je jedan od osnovnih uzroka stres i nemogućnost stavljanja sopstvenog života pod kontrolu. Životne okolnosti, neskladni odnosi u porodici ili braku, takođe predstavljaju okidač za početak stvaranja zavisnosti, ne samo od alkohola, već i od ostalih opijata i hemijskih supstanci.

Alkoholizam je neretko vezan i za nasilje u porodici, tako da alkoholičar može da bude i žrtva i nasilnik. U oba slučaja, najbolje bi bilo prijaviti slučaj nasilja policiji i Centru za socijalni rad, kako bi se nasilnik udaljio iz porodice. I opet nam je potrebna podrška najbližih i društva.

Foto: Guliver/Spencer Platt/Getty Images

Problem je u tome što mladi počinju sa zloupotrebom alkohola i raznih vrsta droge već u osnovnoj školi, od 11, 12 godine, tako da najmlađi lečeni zavisnik ima samo 15 godina! Prema rečima dr Ivice Mladenovića, načelnika Klinike za bolesti zavisnosti, u poslednjih dvadesetak godina došlo je do smene strukture zavisnosti. Kako je istakao na sedmoj tribini projekta Hemofarm Fondacije „Na kafi sa psihologom“,  ranije je bilo i u Klinici najviše alkoholičara, a u poslednjih desetak godina tu su i kockari, dok je sve više zavisnika od Interneta, tačnije od video igara. "Bojim se da će za pet do 10 godina zavisnost od Interneta u bilo kom modalitetu biti bolest broj jedan", kaže dr Mladenović. Upravo o ovoj temi, „Zavisnost dece od interneta i elektronskih uređaja“, biće reči na sledećoj tribini „Na kafi sa psihologom“ u sredu, 29.5. u Dorćol Platzu od 18 - 20h.

Foto: Marko Risović

ZAVISNOST OD OPOJNIH DROGA

Kada je reč o opojnim drogama, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti kaže da već godinama imamo više od 20.000 zavisnika od heroina, dok je zloupotreba marihuane procentualno 90 odsto u odnosu na sve druge zloupotrebe droga.

"Postoji jak lobi da se marihuana legalizuje. Ekstremno sam protiv toga, jedino može u medicinske svrhe i to iz hiljadu i jednog razloga, a taj jedan - prvi i najznačajniji je što je psihoza - ludilo od marihuane jedna od najgorih psihoza koje sam bio u prilici da lečim u svojoj karijeri, a 20 godina se bavim time. Po dva - tri meseca su ljudi u ludilu", navodi Mladenović.

Foto: MUP RS

Preostalih 10 odsto zloupotreba opojnih droga otpada na amfetamine, psihostimulanse, opijate…, kaže i naglašava da su amfetamini - spid, ekstazi, met, sve te nove droge u velikom naletu. Ističe da su jako opasne, da je destruktivnost ogromna, koncentracija u novim tabletama jako velika.

"Svedoci smo u poslednjih godinu dana da su te droge dovele do nekoliko smrtnih ishoda i biće ih nažalost još, obično kod onih koji prvi put probaju droge i ja apelujem na vlast da se spreči dostava i distribucija", kaže Mladenović.

DA LI JE IZLEČENJE MOGUĆE ?

Da, izlečenje je moguće !Govoreći o lečenju, Mladenović kaže da je prvi korak da se prepozna bolest. "Imamo jako veliki problem. Ja u svojoj karijeri od 20 godina nisam sreo zavisnika koji je rekao "dobar dan, doktore. Ja sam zavisnik". Obično dolaze po nalogu suda ili Centra za socijalni rad, a najčešće na sugestiju porodice", navodi načelnik Klinike i ističe da je uspešnost lečenja u Srbiji jako velika, a na Institutu za mentalno zdravlje je jedna od najvećih u Evropi - 70 odsto.

"To je jedno od najzahtevnijih lečenja, zahteva učešće cele porodice, tri meseca intenzivno, a posle toga još dve godine u kontinuitetu jednom nedeljno, a u tom periodu se radi i na  resocijalizaciji", napominje Mladenović.

Foto: Marko Risović

Specijalista psihijatrije Aleksandar Ramah ističe da koliko god da se priča o problemu zavisnosti skoro uvek se zahvati samo vrh ledenog brega, jer problem je veliki, a nažalost još davno su predvideli da će 21. vek biti vek hemije, odnosno hemijskih zavisnosti.

Ramah napominje da problem zavisnosti i na pojedinca, koji je u problemu, ali i na užu i širu njegovu okolinu deluje katastrofalno, veoma loše i smanjuje kvalitet života.

"Nema segmenta koji nije zahvaćen, od akademskog, profesionalnog, porodičnog, socijalnog, zdravstvenog, telesnog, psihološkog. Trpi pojedinac, njegova neposredna okolina, a da ne govorimo i o širem društvu", ističe Ramah.

Prema njegovim rečima, za borbu protiv tog problema potrebno je da postoji prevencija, a ako se već problem javi, mora se obezbediti odgovarajući sistem koji će pomoći pojedincu da izađe iz problema.

« BIRAM OPORAVAK » - PROJEKAT UDRUŽENJA « IZLAZAK »

Foto: Marko Risović

Aleksandar Žugić, predstavnik Udruženja "Izlazak", koje se bavi problemom zavisnosti, a koje je nastalo na inicijativu grupe oporavljenih zavisnika, takođe navodi da je zaista veliki problem zavisnosti, ali da njegovo Udruženje insistira na poruci svim zavisnicima da je izlaz iz ovog problema moguć i da ljudi zaista mogu da žive jedan život potpuno drugačiji, slobodni od svih zavisnosti.

Kazao je da trenutno sprovode trogodišnji regionalni projekat koji se zove "Biram oporavak", u tri zemlje bivše Jugoslavije - BiH, Crnoj Gori i u Srbiji, u sklopu koga je i savetovalište i besplatna telefonska linija za zavisnike - 0800 104 100.

"Želja nam je da kroz tu besplatnu telefonsku liniju na neki način dosegnemo do što većeg broja zavisnika kako bi oni primili pomoć na jedan sveobuhvatan način. U unutrašnjosti Srbije postoji puno zavisnika koji nemaju dovoljno informacija, ne postoji dovoljno usluga i servisa tako da svi koji zovu iz tih delova zemlje mogu da dobiju informacije, da budu usmereni na neku terapijsku zajednicu, grupu samopomoći ili program lečenja", ispričao je Žugić.

TERAPIJA – RAZGOVOR I PODRŠKA PORODICE

Razgovor sa najbližima ili stručnim licima, jedna je od najefikasnijih terapija, kažu psiholozi. Zato, dobro pogledajte oko sebe i možda ćete naći nekoga kome je pomoć neophopdna.

(Telegraf.rs)