Vojnik Savo i bolničarka Slađana izgubili su život na Paštriku: Hteli su da pomognu povređenima, kada im je na sanitet pala bomba

U rejonu sela Planija, tačnije u Šeh mahali, poslednjeg dana maja, tepih bombardovanjem Paštrika pogođeno je istureno komandno mesto 549. brigade. Vojska je bila sklonjena u napuštenim kućama sa ukopanim podrumima.

Mnoge kuće su pogođene tog dana, a u jednoj od njih koja je direktno pogođena, nalazilo se 30 vojnika. Sve tri ploče su se srušile na njih koji su se nalazili u podrumu. Kada je kuća pogođena, srušila se i ploča u podrumu. Poginulo je na licu mesta sedam pripadnika brigade, svi ostali su bili kontuzovani ili ranjeni. Unutra se pojavio i požar. Vojnici koji su sišli da im pomognu, izvlačili su ih kroz otvor 40 sa 40, a onda su vojnici čuturicama pokušavali da gase vatru kako ne bi izgoreli ili se ugušili.

Preporučujemo

U jednom od sledećih dana, kada je bio još jedan takav napad u rejonu sela Planeja, nastradala su dva vojnika, dok su 32 bila ranjena i kontuzovana. Svi su odvedeni u Prizren na odmaranje, a jedini koji je odbio da ode bio je Savo Erdeljan. Taj dan za Nedeljnik je opisao i Božidar Delić, tadašnji komandanta 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.

- Kad sam došao na Paštrik, našao sam ga kako stoji na dve drvene rašlje koje je našao. Uz pomoć njih se kretao. Ja mu kažem: "Savo, ajde ti sa svojima u Prizren, stižu nove jedinice". Kaže on: "Ne mogu da idem, sakrili smo svu municiju po šumama, a samo ja znam gde je, niko od novih neće moći da je nađe - seća se Delić.

Kao posebno težak dan, Delić je izdvojio 5. jun. Tog datuma se, naime, nesrećna sudbina Sava Erdeljana ukrstila sa sudbinom bolničarke Slađane Stanković iz Niša koja je kao dobrovoljac pristupila 549. brigadi, 24. marta 1999, dakle u danu kada je bombardovanje počelo.

Slađana se na prvim linijama fronta upoznala i zbližila sa ruskim dobrovoljcem Jurijem Osipovskim. Između njih se rodila i ljubav, pa su se mesec dana kasnije venčali u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu. Kum im je bio upravo komandant Božidar Delić.

Tog 5. juna, na prvoj liniji fronta bilo je nekoliko ranjenih vojnika; Erdeljan je rekao jednom od mlađih vojnika da ne može da ide u pomoć jer je bilo mnogo opasno. Slađani se u tim satima završavalo dežurstvo na Paštriku i trebalo je da se skloni sa ruskim dobrovoljcima u rejon Raševca na obali Drima. Kad je čula da ima ranjenih na prvoj liniji fronta, okrenula se i krenula sa Erdeljanom.

Došli su do prve linije fronta i odmah se našli pod jakom vatrom, iako su bili obeleženi oznakama da je reč o sanitetu. Erdeljan je odvezao vozilo u zaklon i otišli su peške da uzmu tri ranjenika. Dva su nosili, a jednog su pridržavali. Pod minobacačkom vatrom su ušli u sanitetsko vozilo i krenuli nazad. Kada su već bili na kraju domena minobacača, već su maltene stigli u mesto Planeja, jedna minobacačka mina je pala maltene u samo vozilo.

Do Prizrena gde su kao ranjeni prevezeni, niko nije ostao živ, osim dva vojnika. Slađana Stanković je 2013. godine dobila ulicu u Nišu.

(Telegraf.rs)