Satelitski snimci svete srpske planine Paštrik: Poprište druge najveće bitke 1999. godine danas liči na „mesečevo tlo“

Planina Paštrik u čijem podnožju teče Beli Drim, nadnosi se u sredini slike i čuva prolaz u Metohiju. Bila je poprište Bitke na Paštriku tokom 1999. godine, u kojoj je 549. motorizovana brigada porazila NATO i OVK. Foto: Wikimedia Commons/Snownjeri

Bitka na Paštriku bila je jedna od dve najžešće bitke vođene tokom Rata na Kosovu i Metohiji, za vreme NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Po žestini i paklenosti stoji rame uz rame sa Bitkom na Košarama, iako je trajala samo tokom poslednje dve sedmice ovog sukoba.

Počela je 26. maja 1999. godine kopnenom ofanzivom pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, uz podršku artiljerije albanske vojske i NATO alijanse, kao i NATO avijacije. Sa naše strane nalazile su se jedinice 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, pod komandom generala Božidara Delića sa štabom u Prizrenu.

Cilj Operacije „Strela“, kako su je nazvali NATO stratezi, bio je proboj uz dolinu Belog Drima u rejonu planine Paštrik na kojoj se nalazila karaula „Gorožup“, te otvaranje koridora kojim bi potom OVK i kopnene trupe NATO pakta mogle da uđu u Metohiju i preseku naše komunikacije na liniji Peć—Prizren.

Satelitski pogled na planinu Paštrik iz pravca juga, iz ptičje perspektive. Foto: Google Maps

Nisu uspeli, herojska 549. motorizovana brigada nije to dozvolila, oduprla se, nanela teške gubitke neprijatelju (naši izvori govore o 1.400 mrtvih i 500 ranjenih, dok albanski navode 800—1.000 poginulih) uz minimalne svoje (25 mrtvih i 126 ranjenih), i potpuno zaslužila Orden narodnog heroja kojim je odlikovana već 16. juna.

„Bitka za Košare bila je strašna. Uz velike žrtve, od 9. aprila do 14. juna 1999. zaustavili smo proboj albanskih terorista ka Drenici. Ali, bitka na Paštriku, koja je trajala od 26. maja do 14. juna 1999. godine (poslednjeg dana rata), u našim borbenim dokumentima zabeležena je kao najteža“, pričao je kasnije general Nebojša Pavković, komandant Treće armije.

Pored samog terena, bitan faktor koji je tome doprineo jeste žestina dejstava američke Strateške avijacije koja je samo tokom prvih pet dana bitke izručila na Paštrik iz bombardera B-1 i B-52 oko 200 razornih nenavođenih bombi tipa Mk-82, od kojih je svaka teška 227 kilograma. Toliko su intenzivni bili vazdušni udari na naše položaje tokom Bitke na Paštriku, da je samo 29. maja NATO avijacija imala 150 letova u tom rejonu.

Satelitski pogled na planinu Paštrik iz pravca severa, postrance. Foto: Google Maps

Uradili su sve što je bilo u njihovoj moći da omoguće albanskim teroristima da probiju našu prvu liniju odbrane, zauzmu visove i otvore koridor. A ovi su uspeli jedino da zauzmu neke visove, zahvaljujući tome što su se provukli između naših redova tokom strašnih napada artiljerije i avijacije, i ništa više od toga. Koridor je ostao zatvoren.

Ipak, avioni NATO pakta uspeli su i sami nešto da urade: uspeli su da delove svete srpske planine Paštrik pretvore u „mesečevo tlo“, kako je to opisao general Pavković.

Kako je nekada izgledala ova planina na granici Srbije i Albanije, na oko 15 kilometara zapadno od staroprestonog carskog Prizrena, planina koja se dvotrećinski nalazi na albanskoj teritoriji, planina građena od paleozojskog jezgra i pokrivena mezozojskim krečnjakom, planina čiji je najviši vrh Paštrik visok 1.986 metara (državna granica prelazi tačno preko njega) i koja je pretežno pokrivena šumom — ne znamo.

Morali bismo da imamo pristup starijim satelitskim snimcima nastalim pre 1999. godine, a taj pristup nemamo. No danas ona izgleda ovako kao što vidite na priloženim slikama. I dalje je prelepa, sa ožiljcima možda i lepša nego pre.

VIDEO: Na Košare su navalili teroristi, NATO, Legija stranaca ali u Metohiju nisu ušli

(P. L.)