Trovanje ptica u Bačkoj Topoli: Pronađeni leševi životinja duž cele njive, ima i zaštićenih vrsti

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Miroslav
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Jeca

    24. maj 2019 | 00:47

    Da bog da pocrkali skotovi koji ubijaju životinje!

  • Mare

    23. maj 2019 | 21:45

    Već tri godine prolazim obilaznicom od batajnice do surčina noću danju jutro sumrak po magli i vedrom po - 20 do +40 i za te tri godine uvek ali baš uvek bez izuzetka stoje sokolovi na zaštitnoj mrežanoj ogradi minimum dva tri a maximum koliko sam prebrojao preko 10 možda mi neki promakao prosek je svakodnevni 5 do 6 u zadnjih mesec dana ni jednog nisam video, zar nije malo čudna situacija????? !!!

  • Miroslav

    23. maj 2019 | 21:44

    Jel' neko pročitao tekst pre ostavljanja komentara?! Po njivama se baca Cink-fosfid i karbofuran, decenijma. Inače, tragovi ostaju u samom plodu (kukuruz i žito u 90% slučajeva) i to ne možemo izvesti, to oostaje ovde. Deo ide za prehranu stoke i živine, deo u preradu a sve skupa pre ili kasnije završi na našoj trpezi. Bilo kroz piletinu sa akcije, viršle, kobasice, bilo kroz razne kesiće i sl. Posle se čudimo otkud toliko boleština ovde... Ne trebaju nama neprijatelji...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA