Islanđanin došao u Srbiju i postao "levački Šindler", rizikovao je život zbog drugih: Lekar ostavio kobni trik na vratima i tako oterao Nemce iz sela (FOTO)

Islanđanin Johanes Askevold Johanesen, lekar, stigao je u Srbiju tokom Prvog svetskog rata sa Crvenim krstom, da bi lečio vojnike. Zauvek je ovde ostao. Tokom Drugog rata učinio je u pomoravskom selu nešto zbog čega je tek nedavno prozvan - levački Šindler! Jer je rizikovao glavu spasavajući Rome.

O svemu se vrlo malo zna jer je Johanesen za života bio skroman čovek, a i nije bilo previše onih koji su istraživali njegov život. To je učinio arheolog iz ovog kraja, Aleksandar Ristić.

Preporučujemo

DOBROVOLJAC IZ PRVOG RATA

- Tragao sam za podacima u islandskoj štampi, pa našao dva članka o Johanesenu i u njima informacije za koje sam prvi put čuo. Islandski nedeljnik 1965. godine objavio je neverovatnu priču zbog koje sam Johanesena i označio kao "levački Šindler" - započinje Ristić priču o humanom doktoru.

Tekst u islandskim novinama Printskrin

Johanesen je rođen na Islandu 1886. godine. Nakon studija u Kopenhagenu odlazi u London i tamo pronalazi oglas u kome su se tražili lekari, koji bi sa Crvenim krstom otišli u Srbiju tokom Prvog svetskog rata. U Srbiji mu najbolji prijatelj sa studija umire od tifusa, ali on nastavlja da radi u srpskoj vojsci, i sa njom se povlači preko Albanije do Grčke. Po izbijanju Drugog svetskog rata, priključuje se partizanskim jedinicama kao lekar u glavnim bolnicama ovog pokreta. Tu upoznaje i svoju buduću suprugu Nadu, kojom se oženio 1948. godine, a koja mu je bila treća žena. Arheolog Aleksandar Ristić kaže da je istražujući život Johanesena došao i do podataka da je on 1944. godine bio i trupni lekar jedinica Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnočno četničkih jedinica. To može da znači da je islandski doktor pre svega bio lekar i humanista, nezavisno od toga ko je pacijent.

Johanes i njegova supruga, u tekstu u islandskim novinama Printskrin

- A onda u islandskom nedeljniku pronalazim tekst koji je štampan 1965. godine i priču za koju niko u našem kraju nije čuo. Posle muka sa prevođenjem shvatio sam suštinu. U tekstu se govori o situaciji tokom Drugog svetskog rata, kada u Rekovac stižu Nemci s namerom da grupu Roma odvedu u koncentracioni logor - priča Ristić.

TRIK ZBOG KOGA SE GUBILA GLAVA

U tekstu iz islandskog nedeljnika, u koji je Telegraf imao uvid, stoji da je jedan od Roma dotrčao kod varoškog lekara moleći ga za pomoć, ni sam ne znajući kako doktor može da mu pomogne.

Tekst u islandskim novinama Printskrin

- Johanes se zamislio nekoliko trenutaka, ne zato što je oklevao da pomogne, nego da bi razmislio kako pomoći u ovom sudbonosnom trenutku. Onda je zgrabio medicinsku torbu i veliki komad papira i pojurio u kuću romske porodice. Kada je stigao tamo, Nemaca još uvek nije bilo. Na papiru koji je poneo napisao je "Žutica, ne približavaj se". Papir je zatim pričvrstio na ulazna vrata. Jednom od mališana dao je injekciju koja je uzrokovala da mu koža postane žuta, a temperatura skoči, bez ozbiljnih posledica. Stavio je bebu u krevet i rekao članovima porodice da se pretvaraju da su veoma zabrinuti zbog njenog zdravlja. Plan je bio savršeno uspešan. Kada je lekar otišao, Nemci su stigli i opkolili kuću, da bi sprečili bilo koga da pobegne. Tada primetiše upozorenje na vratima. Žurno su napustili selo, ne uzimajući čak ni hranu i piće, što su obično činili. Ovo je bilo veliko delo hrabrog lekara. Da su Nemci posumnjali u trik i saznali istinu to bi značilo kraj romske porodice, ali i doktora Johanesa - stoji u tekstu islandskog nedeljnika.

U njemu se pominju i podaci da je dobri doktor besplatno lečio siromašne pacijente i vrlo skromno živeo sa porodicom. Toga se još sećaju i u Rekovcu i okolini. Arheolog Aleksandar Ristić kaže da je istraživajući islandsku štampu iz 1965, ali i kasnije, došao i do podataka da su Johanesenu posle Drugog rata ponuđena visoka politička mesta i lagodniji život u većim gradovima, ali on je to odbio. Živeo je u selu Ratković kraj Rekovca.

DUG

Dr Johan Askevold Johanesen preminuo je u Rekovcu 28. februara 1958. godine, a dugo je na grobu ovog levačkog Šindlera narod ostavljao cveće i govorio da "vraća dug svom doktoru".

Tabla sa nazivom ulice u Rekovcu Foto: Telegraf

Danas po njemu ulica pored rekovačkog Doma zdravlja nosi ime, a bilo je i predloga da se tako zove i zdravstvena ustanova.

Telegraf je tragajući za podacima o doktoru pronašao i čitulje objavljivane u islandskim novinama, te članak koji su tamošnji novinari objavili 2000. godine, o porodici doktora Johanesena u selu Ratković.

Foto: Telegraf

Dobri doktor koji nije voleo da priča o sebi dva puta je poželeo da poseti svoje rodno mesto. Prvi put posle Drugog rata, ali nije. Drugi put u 72. godini. Smrt ga je pretekla.

(M.R.)