Ne ljuti se čoveče VS kompjuterske igrice: Ovako izgleda kada se sretnu oni koji se igraju klikerima i oni koji se igraju u virtuelnoj realnosti (FOTO)

Ovog vikenda u Kragujevcu se sreću ljubitelji "Ne ljuti se čoveče" s ljubiteljima kompjuterskih igara, a ljubitelji autića s ljubiteljima igara koje se odvijaju u virtuelnoj realnosti.

U toku je sajam igara, pop kulture i informacionih tehnologija "KLIKCon", treći ove vrste u regionu, posle beogradskog i zagrebačkog. Na njemu pokušavaju da se razumeju "suprotstavljene" strane, ljubitelji analognih i ljubitelji digitalnih igara, a to su često roditelji i deca.

Preporučujemo

- Trebala mi je igra koja će da zabavi i mene i mog sina od 12 godina. Neke njegove igre meni su bile dosadne, a neke moje njemu komplikovane, pa smo se našli na igri 1, 2, 3. Igra se autićima, na posebno dizajniranoj stazi sa nacrtanim preprekama, sa ciljem da se staza pređe što pre ili sa što manje poteza. Takvu stazu moja je generacija crtala kredama na betonu. Autići treba da zaobilaze prepreke i izbegnu sudare i prevrtanja - razjašnjava Marko Dimitrijević, tata i predsednik "Udruženja 1,2,3".

Stariji ipak vole analogne igre, sa prijateljima za stolom; Foto: Telegraf.rs

Ovo udruženje ima za cilj promociju ove igre i da pomogne prevazilaženje generacijskog jaza između dece i roditelja.

Na prvom kragujevačkom sajmu igara jedni se igraju skačući (školice), čučeći (klikeri i autići) ili sedeći za stolom na običnoj stolici. Drugi su uvaljeni u anatomski prilagođene tapacirane fotelje i sede za stolom ispred ekrana.

Stevan Mihailović, producent festivala "KLIKCon", kaže da se kragujevački festival igara od beogradskog i zagrebačkog razlikuje jer mu je cilj da pomiri sukobljene strane - analogni i digitalni svet.

Sećate li se čuvene "školice"?; Foto: Telegraf.rs

- Želja nam je da ovde roditelji pokažu deci svoje igre, što mnogi nikada nisu ni pokušali, a deca njima zašto vole kompjuterske igre. Hoćemo roditeljima da objasnimo da gejming nije ništa strašno, da se na njemu u svetu dobro zarađuje i da, ako je u umerenim količinama, neće kod dece izazvati ni asocijalnost ni nervozu - pojašnjava Mihailović.

Kaže da su se pre samo 10 godina turniri u gejmingu igrali u lokalnoj mreži jer internet nije bio svima ovako dostupan. Gejmeri su putovali po Srbiji, družili se i igrali igrice. Danas, kada život bez interneta mnogi ne mogu zamisliti, gejmeri se često ponašaju asocijalno, pa sami od kuće igraju onlajn igre.

- Nije stvar u tome, idite na sajmove, družite se u igraonicama gde vas petoro i desetoro možete komunicirati međusobno, ne samo putem mikrofona. Igre su tako mnogo zanimljivije - poručuje Mihailović.

Stariji su odabrali kompjuterske igre; Foto: Telegraf.rs

Kragujevčanka Magdalena Stojanović ipak više voli igre bez monitora, za stolom sa još troje prijatelja. Njen izbor je "Katan", gradska je prvakinja u ovoj igri i sprema se za nacionalno takmičenje. Učesnici igre su u ulozi doseljenika na ostrvo Katan i trude se da ga izgrade uz pomoć sreće i veštine.

- Meni i mojim prijateljima društvene igre su nešto uz kafu. Igramo ih u kafićima, tokom pauza na fakultetu. Volim i igre Diksit, Avalon, Vazabi... Sve je zapravo počelo kada me je deda u detinjstvu učio da igram karte i "Ne ljuti se čoveče"- objašnjava Magdalena.

Neki učesnici su došli da se trkaju autićima; Foto: Telegraf.rs

Dok ispred kragujevačkog sajmišta vremešniji klikeraši pokušavaju klincima da pokažu šta se zapravo radi u igri klikerima, u sali jedan junoša osvaja poene u virtuelnoj realnosti, "privezan" kablovima za računar.

Nemanja Milosavljević je VR tehničar, zadužen je igrače da opremi naočarima i objasni im kako se igra.

KLIKCon je turnir društvenih igara; Foto: Telegraf.rs

- Kada igrač stavi naočare kao da se transportuje u neki novi svet, sve izgleda nerealno i taj svet je u 3D. Ipak, mozak se brzo navikne. Prostor koji vidi igrač je mnogo širi nego ono što drugi vide na ekranu. Za ovu igru su zainteresovani i stariji i mlađi, ali se stariji više plaše da probaju, ćešće ih hvata klaustrofobija u tom svetu. Za njih su sadržaji koji su više za opuštanje, kao što je zajednička joga - objašnjava Nemanja.

Deca imaju različite prohteve, pa neka više vole igru napolju; Foto: Telegraf.rs

Prema njegovim rečima, ljudi u virtuelnoj realnosti meditiraju zajedno, oni iz Amerike i Azije tako se nađu u istom prostoru u isto vreme i opuštaju se. Deca više vole da pucaju ili igre kreativnog sadržaja, gde recimo ne crtate po platnu nego po prostoru.

- Tematika virtuelnih igara može biti bilo šta, nema ograničenja - kaže Milosavljević.

Sajam se održava na Šumadija sajmu u Kragujevcu i traje do 12. maja. Biće i nekoliko turnira, a posetioci će moći i da doniraju novac za Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR).

(M.Raca)