Patrijarh Irinej sa Arhijerejima stigao u Žiču

"Kradu mi pamćenje,   Skraćuju mi prošlost,   Otimaju vekove,   Džamijaju crkve,   Araju azbuku,   Čekićaju grobove,   Izdiru temelj,   Razmeću kolevku. Kud da čergam s Visokim Dečanima?   Gde da predignem Pećaršiju?   Uzimaju mi ono   Što nikome nisam uzeo,   Moje lavre i prestonice,   Ne znam šta je moje,   Ni gde mi je granica,   Narod mi je u najmu i rasejanju,   Pale mi tapijeI zatiru postojanstvo. Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?   Da mi pomunare ponovo Ljevišu? Očni živac su mi odavno rasturili,   Sad mi i beli štap otimaju,   Žrtveno polje sa krvavom travom   Ne smem da kažem da je moje.   Ne daju mi da uđem u kuću   Kažu da sam je prodao,   Zemlju koju sam od neba kupio   Neko im je obećao. Ko im je obećao   Taj ih je slagao,   Što im ne obeća   Ono što je njegovo?   Zato jurišaju na mene udruženi   Kivni što sam ih poznao. "