Danas je Sebični petak - izuzetan dana kada se mrsi, a trave nabrane na ovaj dan imaju izuzetne lekovite moći

Prvi petak posle Uskrsa se naziva beli, blagi ili trapavi petak, odnosno petak kada se ne posti, što je i razumljivo, jer mu je prethodio najduži i najstroži post u godini.

Za ovaj petak, koji se još naziva i svetli petak, po Srbiji i Bosni je rašireniji naziv Istočni petak. Običaj je da se zorom izlazi na najbliži izvor ili vodicu, gde se umiva, pije voda, bere cveće, veseli i vraća se kući tek uveče.

Preporučujemo

Prvi petak posle Uskrsa slavi se u mnogim našim krajevima, ali pod različitim nazivima. „Svetli“ je zato što je u sedmici Svetle nedelje. U istočnim delovima Srbije „blažiti“ znači jesti „blagotu“ – mleko, sir, kajmak, maslac od „blaga“ - stoke. Način ishrane objašnjava da je ovo izuzetan petak kada se ne posti. Slično se može objasniti „Sebični“ ili „Istočni“ jer je to „poseban“ petak kada se mrsi.

Foto: Pixabay.com

Ovako se naziva u Popovom polju gde žene tog dana ne rade teže poslove. Na ovaj petak se u selima oko Niša i Pirota boje jaja kao za Uskrs, samo što su namenjeni mrtvima. Negde se praznuje ovaj dan kao seoska slava ali bez crkvenih atributa. U pirotskom kraju običaj je na ovaj petak zaklati jagnje.

Biljni petak je petak uoči Đurđevdana, praznika koji ima stalni datum u kalendaru, a napred navedeni petak je prvi posle Uskrsa – pokretnog praznika. Tako se ove godine dogodilo da su se oba praznika poklopila u istom danu.

U narodu se veruje da trave nabrane na ovaj dan imaju izuzetne lekovite moći. U mnogim selima odlaze u branje bilja po livadama, a narodni travari odlaze na samo njima znana mesta po visovima i proplancima. Veruje se da bilje danas ubrano ima izuzetna lekovita svojstva, pa tako u Šumadiji travu nakošenu u ovaj petak ostavljaju „za ne daj Bože“.

Foto: Telegraf

U slučaju da se stoka razboli mešaju je sa tricama i daju kao lek za ozdravljenje. Žene iz Male Plane jednostavno nakose travu na najbližoj livadi i odvoje je na stranu i čuvaju tokom godine, dok u Pridvorci beru mlečiku i od nje prave vence koje ostavljaju da se sasuše pored izvora, pa tek onda unose u kuću.

Čobani i stočari proslavljaju ovaj petak kao svoj praznik. Kod pećine u selu Duboka, narod se ranije okupljao, organizovao seosku igranku, a ujedno su brali bilje po okolnim proplancima i livadama.

(Telegraf.rs)