Najveća tragedija u istoriji "Nišekspresa": Prvog maja 1999. jedna bomba NATO ubila je 50 ljudi u autobusu, među njima brata i sestru, Nikolu (17) i Mariju (15)

Deca Dragiše i Zorice Petrović iz Gračanice 1. maja 1999. su iz Prokuplja krenuli kući da proslave Nikolin rođendan. Na radiju smo čuli da je kod Podujeva NATO razneo autobus, a onda su nam javili da su u njemu bila naša deca, kažu Petrovići.

Zorici i Dragiši Petroviću iz Gračanice NATO pakt je pre tačno 20 godina, 1. maja 1999. godine, uzeo oba deteta. Nikola (17) i Marija (15) bili su u autobusu "Nišekspresa" koji je pogodila raketa na mostu kod sela Lužani u blizini Podujeva. Pored brata i sestre, poginula je i njihova baka Smiljana, kao i još 47 nevinih civila, od toga 15 dece.

Preporučujemo

Petrovići od tada kao da više nisu živi. Dani im prolaze u sećanju na sina i ćerku, a tuga je, sada kada se od zločina navršavaju tačno dve decenije, samo još veća i još teža.

Dragiša se u pola glasa priseća tog kobnog dana kada su mu NATO zločinci uzeli sve što ima, pravdajući to kolateralnom štetom.

- Dve nedelje pre tragedije ubedio sam decu i majku da odu u Prokuplje kod moje braće, da se malo sklone sa Kosova i Metohije. Mislio sam da su tamo sigurniji. Tada sam bio mobilisan, na položaju u blizini Prizrena. Kod kuće su ostali moja supruga Zorica i otac. Nakon nekoliko dana, Nikola je nazvao majku i rekao joj da će da se vrate kući, jer je 7. maja trebalo da proslavi rođendan. U devet ujutro su krenuli iz Prokuplja, a koji sat kasnije zločinci su bombardovali autobus sa civilima. Moja deca i majka, zajedno sa još 47 putnika, razneti su i potpuno su izgoreli - kaže Dragiša Petrović i dodaje da su u početku krili od njega da su mu deca poginula.

Printskrin: Youtube/AP Archive

- Na radiju sam čuo da je NATO bomba raznela autobus kod Podujeva, da je poginulo 50 ljudi. Tada nisam znao da je baš to autobus u kojem su bili moja deca i majka. Međutim, dobio sam poziv iz komande da se odmah spakujem i krenem kući. Pitao sam ih zašto, nisu hteli da mi kažu, samo su mi rekli da se malo odmorim. Ispred kuće sam zatekao rodbinu, prijatelje, komšije... Svi su nosili crninu, a mene je steglo u grudima, srce je počelo da mi preskače. Zorica je zakukala kada me je videla i nekako je izustila šta se dogodilo. Ceo svet mi se srušio...

Printskrin: Youtube/AP Archive

Dragiša kaže da je jedva prepoznao posmrtne ostatke svojih najmilijih.

- Išao sam u Prištinu da identifikujem decu i majku. Uveli su me u neku ledenu prostoriju. Gledao sam u spaljene ostatke svoje dece i majke, tražio neki detalj po kojem bih mogao da ih prepoznam. Prepoznao sam Marijin lančić, Nikolu sam identifikovao po zubima i krstiću koji je uvek nosio uz sebe. I danas čuvam taj krst i Marijin lančić - priča Dragiša.

Decu i majku je sahranio 7. maja, na 17. rođendan svog sina.

Printskrin: Youtube/AP Archive

- Tela smo iz Prištine prebacili u Gračanicu, a kod kuće su provela manje od dva sata. Istog dana sahranili smo Nikolu, Mariju i majku Smiljanu. Na Nikolin sedamnaesti rođendan spustili smo ih u crnu zemlju - kaže Dragiša.

Ulice u Gračanici nazvane po Nikoli i Mariji

Opština Gračanica je dve gradske ulice nazvala po Mariji i Nikoli. Dragiša i Zorica žive u Marijinoj ulici, a odmah pored nje nalazi se i Nikolina. Marija i Nikola počivaju jedno pored drugog na gračaničkom groblju. Majka Zorica kaže da su ona i suprug devetnaest godina sami izlazili na groblje i obeležavali godišnjice pogibije svoje dece. Po prvi put ove godine sa njima će izaći sugrađani predvođeni gradonačelnikom Srđanom Popovićem.

Printskrin: Youtube/AP Archive

- Gradska uprava Gračanice organizuje parastos za moju decu i svekrvu. Svih ovih godina smo sami, u tišini, tugovali, patili i nestajali polako. Boli isto kao i prvog dana, u stvari danas nas boli mnogo više nego tada. Iščupali su nam dušu, srce iz grudi, ubili su ono što smo najviše voleli - kaže Zorica.

Prekinuti životi, planovi, maštanja

Printskrin: Youtube/AP Archive

Zorica i Dragiša imali su samo Nikolu i Mariju. Brat i sestra bili su vezani jedno za drugo, gotovo da se nisu odvajali. Nikola je bio učenik trećeg razreda srednje PTT škole i želeo je da se zaposli u Gračanici, da se oženi i stvori porodicu.

Njegova sestra Marija bila je osmi razred i volela je medicinu. Planirala je da upiše medicinsku školu, a kasnije i medicinski fakultet. I ona je govorila da nikada neće napustiti Kosovo i Metohiju.

Jauci, ugljenisana tela, miris smrti

Printskrin: Youtube/AP Archive

Napad na autobus "Nišekspresa", koji je saobraćao na liniji Niš - Priština, izveden je 1. maja oko podneva, pri potpuno vedrom vremenu, što znači da su piloti jasno videli šta gađaju.

Nakon autobusa, drugom raketom gađan je i sanitet sa lekarima koji su stigli da pomognu. Mijat Bajović, koji je kao istražni sudija prokupačkog suda izašao na teren, kazao je da nikada ranije nije video veću strahotu.

- Prosto kao čovek nisam mogao da verujem šta vidim. Sve sam mislio da sanjam i da će se ta noćna mora završiti. Jauci, ugljenisana tela, porušen most, svuda oko nas miris smrti. Bila je potrebna nadljudska snaga da se sve to izdrži, a moralo se - rekao je tada Bajović.

VIDEO: NATO snimak pogotka voza u Grdeličkoj klisuri

(Telegraf.rs/Informer)