Stari bajker iz Mačve šokiran jezivom smrću motocikliste kod Bogatića: "Motor je zver za neiskusne, tu nema kočenja u mestu"

U stravičnoj nesreći na putu Bogatić-Zminjak juče se prerano ugasio još jedan mlad život. Marko Mašić, iz Dublja kod Bogatića poginuo je u 22 godini, na mestu nesreće, tako što izgubio kontrolu nad motorom i udario u banderu pored puta. Silina udara, beživotno telo mladića koje je odletelo pedeset metara dalje od mesta nezgode i "Jamaha" kako visi na strujnim kablovima, uznemirili su žitelje Ulice kneza Mihajila u Zminjaku.

Saobraćajne nezgode u kojima učestvuju vozači motora su učestalije nego obično u proleće kada počinje sezona vožnje na snažnim dvotočkašima.

Preporučujemo

U poslednja dva meseca motori su na putevima u Mačvi odneli dva života. Pre nesreće koja se danas dogodila u Zminjaku, nedavno, 23. marta u Duvaništu, vozač motora je na mestu poginuo u direktnom sudaru sa putničkim automobilom.

Ove nezgode sa smrtnim ishodom od početka ove godine, na žalost samo potvrđuju crnu statistiku. U Srbiji je prošle godine poginulo 49 motociklista, a 3 na području Policijske uprave Šabac koja obuhvata osam opština Mačvanskog okruga. Motociklisti su u ovom kraju lane učestvovali u 37 od ukupno 1000 saobraćajki koje su evidentirane.

Jeziva scena sa mesta nesreće, Foto: Telegraf

Mladi ljudi, koji se usuđuju da sednu za upravljač motora trebalo bi ove tragedije da na putevima shvate kao opomenu, smatra iskusni bajker Vladimir Tamburić. Motor je lako kupiti, ali treba dosta da se uči kako bi se sačuvala glava, poručuje on.

- Početnici koji prvi put sednu na motor od 600 ili 1.000 kubika ne razmišljaju mnogo, već se oslanjaju na kočnice. Motor, međutim, nije automobil da možeš da zakočiš u mestu. Nema lufta za kočenje, posebno pri velikoj brzini. Pri ubrzanju prednji točak jedva dodiruje asfalt i tu nema kočenja, a koči se prednjom kočnicom dok je zadnja samo pomoćna - objašnjava bajker Vladimir Tamburić i dodaje:

- Mladog vozača mnogo brže "udari adrenalin". Misli da on upravlja motorom, a u stvari zver na kojoj sedi ga vozi i upravlja njime. Prvo treba uvek da ti bude na pameti kako te kod kuće čeka neko ko te voli. Kada to shvatiš, počneš da učiš i osećaš mašinu ispod sebe. Pravi bajkeri to osećaju, neki čak i do te mere da kažu kako osećaju da u mašini kuca drugo srce.

Uslovi na putu su najčešći rizik, a upotreba alkohola, "džekiranje" bez kacige i zaštitne opreme su, po njegovom mišljenju, "samoubilačka kombinacija" za vozače motora.

- Naravno, ima i drugih vozača u saobraćaju koji nisu uvek u prilici da te primete i ocene tvoju brzinu, ali bajker mora da zna da je on ranjiviji učesnik u saobraćaju i da će nastradati više nego bilo koji drugi vozač - kaže Tamburić.

(D. Grujić)