Prošetao sam kroz grad duhova u Srbiji, nekada je bio pun života: Ovo su scene iz napuštenog mesta gde tišina miriše na ono najgore
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Slavica
U jednom od komentara piše da su Kikinđani mentalno negativni ljudi što je po mom mišljenju netačno. Ružno je na taj način generalizovati! Nisu svi ljudi jednaki. U svakom gradu postoje i ovakvi i onakvi. Kikinđani su samo malo više obazrivi,možda malo usporeni, ali mirni, iskreni i nadasve dobri domaćini. Kada je u pitanju napuštanje grada postoji više razloga. Mladi odlaze u veće gradove na studije, pa tamo negde pronađu svoj dalji put, mozda posao, ljubav itd. Neki od njih se vrate i zaposle u svom rodnom gradu. A ovi drugi koji odlaze da "nađu posao" meni su iskreno malo čudni. Hoce velike pare na brzinu. I to je ok. Ali se odriču života sa svojom porodicom, žive u lošim uslovima i tamo negde rade često najlošije poslove, najprljavije i ne pitaju za dužinu radnog vremena, ali niko to ne vidi pa kad dođu ovamo mogu da nam pričaju o "kulama i gradovima" što neretko i čine. Ovde ne žele da rade duže, pa se žale na loše uslove, pa stalno traže neka prava itd. Ima posla u Kikindi, samo je pitanje ko šta želi u životu. Ne bih želela da neko pogrešno protumači moje reči kao ljubomoru, zavist ili nešto slično. Ja sam i više nego zadovoljna svojim životom. Samo sam iznela svoje mišljenje. Svako neka svoj život organizuje kako hoće. Puno je toga lepog u Kikindi za videti posetiti. Ja volim svoj grad.
Nenad
Da vam rodjeni Kikindjanin iznese par cinjenica. Prvo, nije najpuniji autobus za Beograd vec za Novi Sad, nekad ih idu cak 2 istovremeno. Ovo je i bukvalno i figurativno, sve su sanse da posle 5 min setnje u NS naletite na Kikindjanina. Dalje, Kikinda nikad nije ni bila predvidjena za velik grad. Vestacki je narastao zbog jake industrije koja je stvarno radila impresivno sve do kraja 80-ih. Primera radi, moji roditelji nisu iz Kikinde, rodjeni su u vecim gradovima, ali su u Kikindi radili, pa sam i ja tamo rodjen. Zatim, Kikinda ima los polozaj, pogranicni je grad, bez odgovarajuce povezanosti sa zemljama sa kojima se granicimo (kad ste culi da neko u Rumuniju ili Madjarsku ide preko Kikinde?) Dakle, slepo crevo. I poslednje, ali ne najmanje vazno, Kikindjani su dosta mentalno negativni ljudi, i svako ko je imao neku sirinu je zeleo da ode u podsticajniju sredinu (narocito mi koji nemamo neki izrazeni lokal-patriotizam jer i nismo iz Kikinde, vec smo samo sticajem okolnosti tamo rodjeni). Neki kazu da je to zbog ravnice, neki zbog podzemnih voda...Sve u svemu, gradic koji ce se svesti na neku svoju prirodnu meru od 10-20 000 ljudi. Jedino sto ovaj proces deluje dramaticnije zbog opste bele kuge na ovim prostorima, ali to je vec druga tema...
Nevena
Kada bi se Kikindi posvetilo malo pažnje. Kikinda ima mnogo znamenitosti i to je čini posebnom. Ona je grad sa najviše sova, u muzeju ima skelet mamuta i još mnogo. Ja sam dete u živim u Kikindi, i mogu da kažem da ako malo duže vreme provedete u njoj videćete šta je posebno.