Čedina čutura konačno stigla do njegovih potomaka: Neobična uspomena iz logora u Drugom svetskom ratu vratila se u Mačvu iz Španije (FOTO)

Nesvakidašnja priča o još neobičnijem putu jedne vojničke čuture iz Drugog svetskog rata nastavila se i završila u Badovincima, u Mačvi. U rodno mesto Čedomira Rosića, kome je pripadala, čuturu je iz Barselone donela Leila Seigher, Beograđanka koja godinama živi u Španiji.

Telegraf.rs je, podsedimo, objavio priču kako se čutura sa urezanim ličnim podacima Čedomira Rosića, deportovanog za vreme rata u nemački logor Stalag, neobjašnjivo pojavila u Španiji. Na buvljoj pijaci kao interesantan suvenir kupila ju je pre nekoliko godina izvesna gospođa Eloide, iz sela u blizini Barselone. Ona i Leila su u januaru ove godine na društvenim mrežama  objavile fotografiju čuture na Fejsubku i postavile pitanje "Ko je Čedomir Rosić?"

Preporučujemo

Nadale su se da će pronaći potomke, a Leila je još tada obećala da će im vratiti čuturu.

Pre nego što će čuturu predati Čedomirovim unucima, svoju radost je podelila sa svima koji su tražili Čedomirove naslednike. Sa svima njima se dosad samo "poznavala"  samo preko Fejsbuka, a susret na obali Drine bio je srdačan i emotivan, kao da su prijatelji od pamtiveka. Dočekali su je domaćinski, upoznali sa svojim selom i raspričali o svemu što su otkrili iz Čedomirovog života, kao da su ga poznavali. Ni trenutka nisu sakrivali  ushićenost i zadovoljstvo zbog susreta i uspešno okončane misije.

Siniša Rosić i Leila Seigher Foto: Telegraf

Leila se prisetila  kako je sve počelo prvim kontaktom sa Ljubinkom Jevtićem, koji na Fejsbuku uređuje stranicu sela Badovinaca,  dugih "razgovora" sa Milenom Popović koja se u potragu za Čedomirovim potomcima uključila sa Dobrinkom i Draganom Rosićem,  predsednikom sela Aleksandrom Ilijaševićem i drugim meštanima.

Foto: Telegraf

Kada je iz torbe izvadila čuturu radoznalo su je razgledali. Čitali su, komentarisali svaki detalj koji je Čedomir izrezbario, osavljajući trag o sebi i jednom vremenu. Verovatno nije ni slutio kako će je, posle sedamdeset godina, neko sa posebnom pažnjom i pijetetom držati u ruci.

Više od ostalih inspirativan je Siniša Rosić, kome je Čedomir deda sa stričeve strane, a o kome ranije ništa nije znao.

Foto: Telegraf

- Da nije bilo Leile naš rođak Čedomir bi ostao u senci zaborava. Zahvaljujući njoj i čuturi on je ponovo među nama, a bio je potpuno zaboravljen u familiji s obzirom da je rano otišao iz sela u Beograd. Zahvaljujući ovoj priči saznao sam mnogo novoga, pa i otkrio da posedujem nešto za šta nisam ni znao da ima veze sa dedom Čedomirom. Naime, od poslednjeg sarača u našem selu Vlade Vulovića nabavio sam radni konjski am, koji je ručno rađen, a kada sam saznao da je deda Čedomir njega podučavao ovom zanatu, još mi je draže jer je to draga uspomena koja podseti ća na njega - kaže Siniša.

Leila sa velikim uzbuđenjem priča kako je doživela šok kada joj je Eloide donela čuturu. Shvatila je, kaže, da su svi podaci na njoj namerno zapisani i da je čovek kome je pripadala želeo da je neko nekada pronađe i vrati familiji. Želela je da ona to i učini, kada je već sudbina htela da ko zna kako čutura iz nemačkog logora stigne baš u Barselonu, u njen komšiluk.

Čedomir sa unucima Draganom i Indirom Foto: Privatna arhiva

- To nije bila samo jedna obična čutura, to je bila lična karta jugoslovenskog vojnika koji je bio zarobljen tokom Drugog Svetskog rata i deportovan u Nemačku. Ispisani svi podaci o čoveku kome je ta čutura pripadala: ime i prezime, datum i mesto rođenja, zanimanje, adresa u Beogradu gde je živeo, datum kada je bio deportovan... Pitale smo se šta je bilo sa njim, da li je uopšte živ, pa smo krenule u potragu za bilo čime što bi pomoglo da saznamo ko je bio Čedomir Rosić i da pronađemo naslednike da bismo im je uručile - priča Leila.

Čedomir kada je iz sela stigao u Beograd Foto: Privatna arhiva

Najbliži Čedomirovi potomci, unuk Dragan Lukšija i unuka Indira Romić žive u Beogradu.  Od kada je sa svojim novim prijateljima iz Badovinaca saznala za njih, Leila ih redovno kontaktira, a za vreme  vreme uskršnjih praznika boravi u Srbiji, lično će ih upoznati i predati im dedinu čuturu.

Foto: Telegraf

- Obradovali smo se kada smo saznali da je pronađena čutura našeg dede, a još više nas je prijatno iznenadila posvećenost svih ljudi koji su se potrudili da dođu do nas. Neizmerno smo zahvalni i Eloide koja je kupila čuturu na pijaci i Leili koja je pokrenula misiju da pronađe naslednike, zajedno sa našim rođacima iz Badovinaca koje, na žalost, nikada nismo upoznali - rekao je ranije Čedomirov unuk Dragan Lukšija za Telegraf.rs.

Iako njima predstavlja porodičnu relikviju, Dragan i Indira napominju da je čutura njihovog dede poslužila da ljudi ne postanu bezimene žrtve i kako bi voleli da je, kao jedan od mnogih predmeta iz logora koji svedoči o životu zarobljenika u Drugom svetskom ratu, vidi što više ljudi kao deo neke šire izložbe o aprilskom slomu, propasti vojske i propasti Kraljevine Jugoslavije.

(D. Grujić)