Za Vaskršnju vodicu u Mačvi najčešće potežu "hiljadarku": Sveštenici obilaze kuće, a domaćini se ne brukaju

Pred najradosniji hrišćanski praznik, Vaskrs, sveštenici obilaze vernike i svete vodicu. U Mačvi retko koja kuća "ne prima" sveštenika.

Dok su pre samo nekoliko decenija u Mačvi jajima darivali sveštenike kada im svete vodicu pred Uskrs, ova praksa je vremenom skoro potpuno prevaziđena. Za ovaj obred mačvanski domaćini sveštenicima daju isključivo novac.

Preporučujemo

Iako je crkvena tarifa 1000 dinara, retko koji sveštenik je izgovara kada završi obred, već se zadovolji iznosom koji domaćin ostavi na stolu.

- Vernici rado dočekuju sveštenike i daju u skladu sa svojim mogućnostima, najčešće 500 ili 1000 dinara - potvrđuje protojerej-stavrofor Ratko Polić, arhijerejski namesnik.

Foto: pixabay.com

Kada im sveštenik ne kaže "cenu", ljudi ipak vode računa da se pred njim ne obrukaju, pa retko ko daje manje od 500 dinara.

- Moj sveštenik ni za slavu ni za Uskrs ne traži fiksnu naknadu i ne pravi problem koliko god mu se para ostavi. Obično kaže "ne treba ništa", ali naravno da ga ne bih pustila da izađe iz kuće, a da mu ne platim - kaže domaćica iz Klenja.

Jedan sveštenik otkriva da je zadovoljan prihodom za Uskrs, bez obzira na to što je na domaćinu da odredi koliku će sumu novca dati.

- Šta bi vredelo da kažem neku cifru, kad se zna da pred najavljeni dolazak u kuću ljudi sami odvoje koliko nameravaju da daju. Neki po završetku obreda pitaju koliko treba. U takvim prilikama im kažem da daju koliko su u mogućnosti, a ako ne mogu ništa i to je u redu. Ali, nije se dogodilo da neko ne da ni dinara. Takođe, ako jedne godine ostavi malo, on to zapamti i dogodine daje više - kaže on.

Foto-ilustracija: Profimedia

Sveštenici uglavnom shvataju ekonomsku situaciju, pa i ne zameravju vernicima ako za Vaskršnju vodicu izdvoje manje novca. S druge strane, u narodu je ostala do danas i mnogima je na umu rečenica jednog sveštenika -Što više daš, manje crveniš - Navodno, i danas se pojedini sveštenici na ovaj način šale da bi dobili što više. Ne zna se da li je ova izreka nastala u šali, ali je, tvrdi domaćin iz jednog sela kod Šapca, ona mnogima na pameti kada treba da potegnu novčanik i nagrade sveštenika.

- Ja, na primer, ne dajem nikada manje od 10 evra. Tako sam odlučio i mislim da je u redu toliko para. Kod mene u selu ima i onih koji se za Uskrs dokazuju pa svešteniku daju 20 pa čak i 50 evra. Ima i onih koji ne mogu da daju više od 200 dinara, pa tako u proseku sveštenici ipak budu pristojno nagrađeni - kaže ovaj domaćin.

(D. Grujić)