Ušli smo u "ozloglašeni" srpski zoološki vrt i otkrili tešku istinu: Na ovom mestu je lav napao dečaka, a tigrica pobegla iz kaveza (VIDEO)

Zoološki vrt na Paliću godišnje poseti oko 160.000 turista, a neki od incidenata koji su se pre deceniju dogodili u njemu, pomalo su navukli veo lošeg glasa na njegov ugled. U prilog ovoj priči govori i situacija sa američkim turistima, koji su ovoj ustanovi zamerili stanje u kom se nalazi foka. Kako bismo proverili šta se zapravo krije iza prelepih krošnji i cveća, otišli smo u palićki zoo-vrt.

Naš kustos, ali i čovek koji inače obavlja tu ulogu u ovoj ustanovi, bio je biolog Kristijan Ovari, koji nam je otkrio mnoge činjenice oko kojih se godinama vodila polemika.

Naš kustos i bilog zoo-vrta Palić, Kristijan Ovari; Foto: Marko Jovanović

- Bitno je da se pokaže da zoološki vrtovi nisu puka egzibicija, nisu puka izložba, nego u svojim pozadinskim prostorima imaju i te kako ozbiljne programe konzervacije i zaštite. Međutim, problem nastaje kada turisti dođu ovde i očekuju parkovski izgled svakog kaveza u kom obitavaju naše životinje. Naime, mi našim štićenicima omogućujemo one uslove koji bi njima odgovarali i van zatočeništva - objašnjava Ovari dok obilazimo staklenik u kom se nalazi mungos.

Naime, taj kavez jeste pomalo obrastao, u njemu ima visoke trave i zemlje koja nije poravnata, ali kako kaže, to odgovara ovoj životinji. Dok hodamo ka kavezu sa tigrovima, on mi govori da je zapravo najteže ove životinje sačuvati od samih posetilaca.

Kavez u kom živi mungos; Foto: Marko Jovanović

Deca, prema njegovim rečima, često nedovoljno vaspitavana i učena, umeju da maltretiraju životinje, prirodu, a onda ponekad sebe stavljaju u nezgodne situacije. Ipak, Kristijanu je najviše zasmetalo ponašanje jedne bake koja je imala oko 70 godina.

- Najviše me je iznervirala jednom prilikom jedna bakica, krenula je štakom da džaga lavove kroz žicu i onda pomislimo "Bože, ženo, šta očekuješ da će se desiti?" Posle im je đavo kriv kad se desi ono što su tražili. Naravno, tu smo da pomognemo tim životinjama i da tim ljudima podignemo svest - priča mi ovaj biolog.

Lavovi u svom kavezu; Foto: Marko Jovanović

INCIDENT SA TIGRICOM KOJA JE POBEGLA IZ KAVEZA

Palićka tigrica, 2003. godine izazvala je opšti haos kada je pobegla iz kaveza i to u trenutku kada je u vrtu bilo ljudi, tačnije dece koji su došli na ekskurziju. Pitam Kristijana da li može da mi ispriča šta se dogodilo tog kobnog dana, kada je zver zbog nepažnje timaritelja završila izvan rešetaka.

Stojimo ispred sadašnjeg kaveza sa tigrovima, a on mi odgovara da on tada nije radio u zoo-vrtu Palić, ali prema dnevnicima koji svedoče o tom incidentu, timaritelj nije zatvorio zadnji deo vrata i on je faktički prilikom puštanja tigra unutra, zapravo ga pustio napolje. Životinja je posle nekog vremena videla da su vrata otvorena i on je iz tog brloga izašao napolje i faktički je tu došlo do nesreće.

Nakon incidenta sa tigricom, mnoge stvari su se izmenile; Foto: Marko Jovanović

- Noću se desio propust, tigrica je prespavala unutar zoološkog vrta. Ujutru je izašla napolje kada je videla da su ta zadnja vrata otvorena i u toku jutarnje kontrole, kada su primetili da životinje nema, nastala je panika. Međutim, zoološki vrt je tad već bio otvoren, tad se radilo sa mnogo manje timaritelja i suštinski gledano morali su brzo da reaguju, donela se odluka da nema vremena za sedaciju - rekao je Kristijan Ovari.

Naš sagovornik je pojasnio i kako je odlučeno da se tigrica ipak ubije vatrenim oružjem. Životinja je hitno morala da se locira, a zaposleni u zoo-vrtu su to vrlo brzo i uradili.

Sada je kavez sa tigrovima fenomenalno obezbeđen; Foto: Marko Jovanović

- Policajac koji živi tu u komšiluku je došao odmah i našli su ga, ali je u tom trenutku naišla grupa dece i prosto nije se mogao izbeći fijasko. Ipak, ako je utešno, niko od osoblja zoo-vrt nije imao srca da povuče obarač. Po protokolu današnjem, zoološki vrt bi istog trenutka morao da se zatvori, da se evakuišu svi posetioci na prvi mogući izlaz napolje, znači tačno imamo scenario ko bi šta morao da radi i u tom slučaju da se životinja ne može bezbedno omamiti, onda bi se morala usmrtiti - kaže Ovari za "Telegraf".

Ipak, činjenica je da je palićki zoološki vrt znatno napredovao i usavršio svoje sisteme zaštite, tako nam naš vodič pokazuje neprobojno staklo, jako toliko da ga ni odrasla šimpanza, tigar, lav, a kamoli čovek, ne može razbiti. Čak i kada bi pucano bilo na njega, odmah bi se metak rikošetirao, a staklo bi možda samo malo naprslo.

Meved ispred svoje pećine; Foto: Marko Jovanović

Sve vreme našeg razgovora prolaze grupe dece, koja idu sa svojim nastavnicima, a oduševljenje ne prestaje. Tada mi Kristijan govori da oni održavaju i edukativne programe, koji za cilj imaju obrazovanje dece.

Svi kavezi, prema onome što ekipa "Telegrafa" vidi, sada imaju znatno bolje obezbeđene ograde, na mnogima se nalaze čuveni "električni pastiri" koji u slučaju pokušaja probijanja stakla i žice, udaraju strujom.

Palićki zoo-vrt poseti mnogo dece; Foto: Marko Jovanović

Situacija u ovom zoološkom vrtu, još uvek nije na zavidnom nivou, to mi i Kristijan priznaje. Kako i sam kaže, ovde još mnogo toga treba da se radi, treba da se podižu neki standardi, a ne da se zadovoljave i oni i životinje minimumom standarda.

- Neću da pričamo o miminumu uslovu, hajde da pričamo o najboljim verzijama u kojima životinje mogu da žive i ovaj zoo-vrt funkcioniše. Ovde još mnogo toga ima da se radi, ali su mnoge stvari popravljene, izmenjene. Naši štićenici su dobili neka nova staništa, nove kaveze, trudimo se onoliko koliko nam sredstva dozvoljavaju - kaže Kristijan.

Lešinari i imaju svoj veliki kavez; Foto: Marko Jovanović

OBRAZOVNO-EDUKATIVNI PROGRAM: DECA BOGATIJA ZA ISKUSTVO

Kristijan nas prepušta njegovoj koleginici Vesni Davidović, koordinatorki obrazovanja, sa kojom razgovaramo u pauzi dve đače posete. Objašnjava nam da je glavna karakteristika njihovog progama interakcija sa decom iz osnovnih subotičkih škola, gde oni u učionici uče neke nove i zanimljive lekcije o životinjama i prirodi.

Foto: Marko Jovanović

- Deca dosta često ovde susretnu nešto što ne mogu da vide u prirodi ili kod kuće, tako da ako na primer učimo o nekoj životinji, onda ćemo da uzmemo nešto što je ostalo od te životinje, da li je to dlaka, krzno, perje. Nakon tog predavanja u učionici odu u obilazak zoo-vrta i uživo vide tu životinju, jer ako učimo da je žirafa visoka blizu pet metara, onda oni zaista mogu da odu do te žirafe i da vide koliko je to, a ne preko slike nemaju pravu predstavu o tome, tako da je to veoma korisno za decu - kaže Vesna.

Foto: Marko Jovanović

Zanima me koliko su deca zapravo svesna prirode, umeju li da se ponašaju.

- Rekla bih da deca kakvu god grešku prema prirodi naprave, samo su deca i sigurno da nisu kriva, zato su tu odrasli, roditelji, učitelji da im objasne kako treba da se ponašaju - priča Davidović dok se nova grupa dece sprema da krene u obilazak zoo vrta.

Foto: Marko Jovanović

Na kraju našeg razgovora, Vesna i Kristijan nas ostavljaju da detaljno uživamo u razgledanju životinja, a broj posetilaca se, kako se bliži podne, povećava.

(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)