Deca rođena pomoću sperme donora neće moći da saznaju ko im je "otac": Sa 15 godina će smeti da se raspituju, ali samo o ovome

Srbija je na korak da omogući svim ženama koje žele da postanu majke, da to i učine, a tome umnogome doprinosi set pravilnika i drugih podzakonskih akata koji bliže definišu oblast biomedicinski potpomognute oplodnje, a koji stupaju na snagu 20. aprila. 

U prošlosti žena koja je želela da ostane trudna i da rodi dete, nije imala drugog izbora nego da to uradi sa sopstvenim jajnim ćelijama. To je značilo da žene, koje su zbog godina, medicinskih ili genetskih razloga ostale bez svojih vlastitih reproduktivnih ćelija, ili nemaju mogućnost da rode zdravo dete, to nisu ni mogle da urade.

Preporučujemo

Međutim, to je sada promenjeno i svim ženama je data mogućnost da se ostvare kao majke, jer će im uskoro u ponudi biti jajne ćelije i spermatozoidi donora, ali i čitavi embrioni.

Ova oblast za Srbiju je nova, pa se mnogi pitaju kako će biti uređena prava i obaveze donora. Osim brojnih kriterijuma koje moraju da ispune, davaoci polnih ćelija su mahom anonimni, mada u pojedinim klinikama možete da pogledate i neke fotografije pojedinaca koji su želeli da pokažu svoj identitet.

Žena može sama da bira njegove karakterne osobine, fizički izgled i godine. Kada napiše "spisak želja", iz klinike će dobiti predloge onih donora koji najviše odgovaraju njenom opisu. Kada se odabere donor, žena prolazi kroz vantelesnu oplodnju gotovo identično kao i da kada ima partnera.

Donori sperme su potpuno anonomni, Foto: Tanjug/AP

Donor polnih ćelija ili embriona mora svoj pristanak da da u pisanoj formi i zadržava pravo na povlačenje pristanka do momenta početka upotrebe, takođe u pisanoj formi. U slučaju povlačenja izjave reproduktivne ćelije se uništavaju, o čemu se izdaje potvrda na zahtev davaoca.

- Davalac nema pravne ili druge obaveze, kako ni prema detetu, tako ni prema začetoj deci korišćenjem njegovih ćelija. Porodičnim zakonom je određeno da je majka deteta začetog uz biomedicinsku pomoć žena koja ga je rodila, a ocem se smatra njen partner, ne davalac polnih ćelija - stoji u tek usvojenom Pravilniku.

Davaocu je zagarantovana anonimnost. Podaci o ličnosti prikupljaju se i čuvaju u skladu sa propisima.

- Podaci se evidentiraju u Državnom registru koji vodi Uprava za biomedicinu. Pravo traženja podataka koji se ne odnose na podatke o ličnosti davaoca, već isključivo na podatke od medicinskog značaja, dozvoljeno je detetu začetom postupkom BMPO kada navrši 15 godina života - stoji u Pravilniku.

Ćelije davaoca čuvaju se pet godina, a vreme čuvanja može da se produži najviše za dodatnih pet godina, uz pisani zahtev.

(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)