Legenda o deci cara Penge: Na Rome je bačeno prokletstvo da šetaju od zemlje do zemlje i nikad se ne smire
Jedna od najpoznatijih romskih legendi o nastanku ovog naroda, Lurska legenda, koju je persijski pesnik Firdusi zabeležio u svojoj "Knjizi o kraljevima" još oko 420. nove ere, govori o Bahram-Guru, dobrodušnom i mudrom vladaru iz Sasanidske dinastije. On je želeo da svojim podanicima olakša život pa je došao na ideju da im pronađe neku razonodu. Bahram Guru nije ni slutio da će imati presudnu ulogu u istoriji jednog naroda. Kao dar indijskog Maharadže, u Bahram-Gurovu zemlju stiglo je 12.000 pevača i svirača.
Posle godinu dana, kralj Guru rešio je da proveri šta Luri rade sa zemljom koju im je dao. Oni su samo svirali i pevali, a da ne bi gladovali, prosili su, što je njega posebno razljutilo, pa im je naredio da pokupe svoje instrumente i odu iz njegove zemlje. Luri su ga poslušali i krenuli dalje, od kad lutaju svetom, zabavljajući druge, uz pomoć svojih instrumenata i životinja.
CAR PENGA, POSLE BOGA NAJMOĆNIJI NA PLANETI
Osim priče o 12.000 lurskih pevača i svirača od kojih su nastali današnji Romi, brojne su one u kojima je glavni lik ciganski car Penga, koji je posle Boga bio najmoćniji na planeti. Kad je Penga jednog dana, izazivajući Boga, okupio svoju vojsku i izdao zapovest da udaraju u bubnjeve, zemlja i nebo tresli su se od lupnjave.
Od tolike buke, navodno se i sam Bog uplašio, pa mu je predložio da žive u miru i slozi. Romski car je, međutim, nastavio da ga provocira, dokazujući mu da je i on u stanju da pravi čuda: čas je izazivao grmljavinu, čas kišu, sve dok Bogu nije dojadilo. Tada je Bog silom nebeskom ubio Pengu, njegovo najmoćnije carstvo razorio i njegove podanike prokleo da neprestano idu od zemlje do zemlje, ne nalazeći nigde mira. Osim priče o caru Pengi, ima i tvrdnji da Romi imaju i "plave" krvi, ali za te tvrdnje nema dokaza.
Ovaj nomadski narod vremenom se podelio u više plemena i grupa, koje imaju zasebne nazive i karakteristike.
Romi su jedna od najugroženijih nacionalnih manjina i u Srbiji se i dalje suočavaju sa diskriminacijom i marginalizacijom, ali su u prethodnom periodu napravljeni pozitivni pomaci u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i zdravstvene zaštite, rečeno je danas na skupu kojim je obeležen Svetski dan Roma, navodi Tanjug.
Srbija poslednjih godina radi na sveobuhvatnoj inkluziji romske nacionalne manjine, poručio je predsednik njihovog Nacionalnog saveta Dalibor Nakić.
- Romi predstavljaju neiskorišćeni ljudski resurs Srbije koji adekvatnim uključivanjem može doprineti ekonomskom razvoju zemlje - istakao je Nakić.
Kako je naveo Nakić, značajan broj Roma stekao je srednje i visoko obrazovanje, u oblasti stanovanja su primetni pozitivni koraci budući da su, uz pomoć EU, izgrađeni socijalni stanovi za Rome u nekim opštinama Srbije, a očekuje se i da se procenat nezaposlenosti sa dosadašnjih 90 odsto dodatno smanji.
VIDEO/Bube, pacovi, smeće: Ovako izgleda život u kontejnerskom naselju u Beogradu
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Renata
Zivim kao podstanar u Beogradu i gazdarica mi je Romkinja. Predivna zena, uredna i vredna. Imam i prijatelje Rome i zaista su super. Tacno je da ima jedna klasa koja zivi na margini ali treba im pomoci, narocito deci da se skoluju.
Podelite komentar
Batica
Šta rekoste 15000 ! Pa samo u Niskom okrugu ima toliko Roma.
Podelite komentar
Aca
Moze ako vam treba direkor
Podelite komentar