Ima li pravde u eri javnih izvršitelja? Za 7 godina iseljeno je više od 3.000 porodica, zakon se tumači vrlo široko, a ovo su njegove "rupe"

Zakon izvršenju i obezbeđenju (ZIO) uveo je u Srbiju javne izvršitelje s "misijom" da upostave bolju finansijsku disciplinu i pogodnu poslovnu klimu, ali je za većinu građana doneo mnogo nepravde, nesigurnosti i siromaštva.

Stroga pravila tog zakona kao da su napisana za neku vrlo bogatu i savršeno uređenu zemlju i društvo koje vekovima živi u miru i blagostanju.

Preporučujemo

ZIS je uspostavio sistem brze naplate potraživanja, ali je ugrozio ustavna prava na pravično suđenje i na pravni lek, a neki kažu i prava na život i dostojanstvo.

Do pre samo nekoliko godina pravosudni sistem bio je opterećen s gotovo dva miliona neizvršenih sudskih odluka, a sada se beleži izuzetno dobra efikasnost, uz visoke troškove izvršnog postupka, basnoslovne zarade javnih izvršitelja i građane koji ostaju bez doma, čak i zbog dugova koji su deset i više pita manji od vrednosti njihovog stana, prinudno prodatog na javnoj litaciji, uz obaveznu "mantru" da "žalba na rešenje ne odlaže izvršenje".

Izvršitelji u javnim nastupima ističu da "samo rade po zakonu", a taj zakon upravo sada se menja pod perom članove komisije osnovane pri Ministarstvu pravde, a otvaranje javne rasprave očekuje se krajem aprila.

PITANJA

Nela Kuburović otkrila je samo jedan detalj - da će se odlučivati o iznosu koji će predstavljati granicu između dugova koji se mogu i koji se ne mogu naplatiti prinudnom prodajom nekretnine dužnika. Nije nagovešteno da li će ta granica biti sto, hiljadu ili možda deset hiljada evra.

U svakom slučaju, postaviće se pitanje šta je sa onim građanima koji su do sada već ostali bez krova nad glavom zbog malog duga.

Ako se ima u vidu da je tržište dugova u Srbiji ogromno i da nijedan dug više ne postoji u "osnovnom iznosu", jer su mu dodate i kamate i visoki troškovi izvršnog postupka i nagrade za javne izvršitelje postavlja se i pitanje tumačenja da li dug prelazi ili ne prelazi propisani limit.

Komora javnih izvršitelja saopštila je krajem prošle godine da je postupala u blizu tri miliona predmeta.

"Iza svakog očajnog dužnika stoji jedan mnogo ljuti poverilac. Ništa se od dužnika ne uzima, već se poveriocu vraća ono što je njegovo", rekla je predsednica Aleksandra Trešnjev i naglasila da u manje u jedan odsto slučajeva dolazi do prinudnog iseljenja dužnika.

Građani solidarno brane one koji bi mogli da ostanu bez krova nad glavom Foto: Telegraf

Upravo taj mali broj izaziva najveću medijsku pažnju i osećaj građanske solidarnosti, te združeno brane stanare na čija vrata zakucaju izvršitelji.

Sistem je takav da građanin može da izgubi stan jer nije upisan u katastar nepokretnsti kao vlasnik iako ga je pošteno platio i ima kupoprodajni ugovor, može da izgubi imovinu zbog tuđeg duga, ili da svu svoju zaradu godinama ulaže u otplatu kredita, a da ostane tri puta više dužan iako je dug otplatio u dinarima. Pravne sigurnosti nema.

Kada su javni izvršitelji počinjali pre sedam godina sa radom, objašnjavali su da se izvršenjej obustavlja u slučajevima kada se "konstatuje siromaštvo". Sada se postavlja pitanje da li su građani siromašni onda kada nema šta da im se popiše ili tek onda kada postanu i beskućnici.

POLA SRBIJE U DUGOVIMA

Tržite dugova u Srbiji je ogromno i veoma unosno za javne izvršitelje. Gotovo milion stanovnika (969.142) otplaćuje kredit, a u opticaju je i 1,3 miliona kreditnih kartica. To su najnoviji podaci Udruženja banaka Srbije, koji govore i da broj odobrenih stambenih kredita premašuje 100.000, a prosečan njihov iznos je 3,5 miliona dinara. Sve to ukupno čini 2,4 miliona građana čija su mesečna primanja opterećena ratom kredita.

Zakašnjenje u otplati kredita duže od 60 dana beleži se u 2.2 odsto stambenih i 5.3 odsto ostalih bankarskih kredita.

ŠIROKO TUMAČENJE

Prosečna neto zarada u Srbiji za januar nije premašila 500 evra (54.521 dinar), a rata kredita može da iznosti najviše polovinu plate. Ako građanin zakasni tri meseca, to je za njega već povelika suma koja prelazi 1.000 evra, a istovremeno premala da bi zbog nje mogao da ostane bez stana. Ipak, to se događa.

Zakonsko "načelo srazmere" izvršitelji tumače široko. Ne sme se zbog malog duga zapleniti velika imovina, kaže zakon. Međutim, kako ističu izvršitelji, u nedostatku manje imovine, kao što su mesečna primanja i pokretne stvari, potraživanje se mora naplatiti na imovini veće vrednosti, pa stanovi i kuće odlaze na doboš.

Zvanična statistika Evrostata pokazuje da je četvrtina stanovnika Srbije starija od 18 godina u riziku od siromaštva. Mnogi od njih nisu kreditno sposobni, a često nisu u mogućnosti da plaćaju osnovne troškove života, pa se događa da ostaju bez ičega zbog dugova za komunalije.

Foto-montaža: pixabay.com

Za javne izvršitelje, međutim, građanin nije siromašan ako ima gde da živi jer se nekretnina uvek može prodati, naročito ako joj se cena znatno umanji.

Trećina plate i određene pokretne stvari moraju po zakonu biti izuzeti od izvršenja. Taksativno, ZIO nabraja da se od dužnika ne mogu oduzeti krevet, šporet, posteljina i druge neophodne stvari, ali je pitanje da li je pravedno da na kraju izvršnog postupka dužnik krevet i šporet iznese u obližnji parkić ili na livadu.

- Često se suočavamo sa izuzetno teškim slučajevima i životnim sudbinama. Iz Ministarstva pravde je najavljeno da će određeni set normi i u samom ZIO menjati i da će se prošiti opseg imovine izvršnog dužnika koja će mu biti ostavljena i nakon izvršnog postupka - rekla je predsednica Komore javnih izvršitelja Aleksandra Trešnjev novinarima prošlog vikenda na Zlatiboru.

Nagovestila je dabi taj prošireni "opseg" imovine mogao da se odnosi na jedini deom dužnika, ali smatra da bi i takvo rešenje moglo dovesti do zloupotreba, u slučaju da dužnici imaju više nekretnina koja će se voditi na tuđa imena. Naglašava da socijalna karta stanovništva mora da odgovara stvarnom stanju stvari.

- Mislim da odgovore na slabosti sistema treba tražiti i u izmeni drugih zakona, pre svega u oblasti drugih zakona, pre svega u oblasti socijalne zaštite. to se ne može učiniti kroz izvršni postupak. Javnom izvršitelju ne može biti ostavljeno da od slučaja do slučaja procenjuje da li je jedna porodica više ili manje ugrožena, jer to bi bilo diskreciono ovlašćenje koje bi moglo da bude podložno zloupotrebama - rekla je Trešenjev.

NE BI MOGLO U PROŠLOM VEKU

- Do pre samo dvadesetak godna imali smo stanarsko pravo, koje je bilo jače od onog što je danas vlasništvo. Kada bi sud u slučaju baka Mare koja je izbačena na ulicu odlučivao obavezao bi novog vlasnika stana da joj obezbedi manji stan ili odgovarajući smeštaj do kraja života sa naknadom ili bez nje - Vukašin Ristić, dugogodišnji prdsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu.

VIDEO: Izvršitelji izbacuju bolesnu baku (90) na ulicu, jer kupac želi da renovira stan

(Telegraf.rs/Politika)