Srbin, Hrvat i musliman su pucali jedan na drugog, a sada su kao braća: Naša poruka je da ovo ne sme nikome da se desi! (FOTO)

Đoko Pupčević iz Bosanskog Šamca, Amir Mujkić iz Zavidovića i Franjo Grgić iz Bihaća pre dvadesetak godina su bili smrtni neprijatelji, gledali su se preko mušice na ratištima Bosne i Hercegovine. Đoko, vojnik Republike Srpske, Amir pripadnik armije BIH i Franjo ratni zapovednik HVO danas žive kao braća, a sebi su u životnu misiju stavili da svoje narode nauče da žrtve nemaju nacionalnost te da rat nikome nije dobro doneo.

Kao pripadnici nevladine organizacije Centar za nenasilnu akciju sa svojim kolegama ratnim veteranima iz BIH, obilaze stratišta po celom Balkanu i klanjaju se senima boraca, ali i civila, stradalih u jednom od najkrvavijih sukoba u dvadesetom veku. Danas su u Nišu položili cveće na spomenike stradalima u NATO bombardovanju, a sutra odlaze u Aleksinac da na isti način odaju poštu onima koji su 5. aprila izgubili živote u ovom gradu.

Preporučujemo

Đoko, invalid četvrte kategorije imao je samo 24 godine kada se latio puške da odbrani svoje selo Srpska Tišina nadomak Šamca.

- Ranjen sam 14. jula 1992. godine, zadobio sam ranu od granate, lečio sam se u Brčkom pa u Beogradu, Aranđelovcu i Ivanjici. Rat je stao, život se nastavlja... Pre trinaest godina priključio sam se Centru za nenasilnu akciju da podržim mir, da pomognem da svim ljudima bude bolje u budućnosti, da zaboravimo ratne strahote i da se okrenemo novim sferama života. Ne možemo zaboraviti ali možemo neke stvari analizirati, greške koje smo počinili... Zato obilazimo mesta stradanja bilo kojih vojski, danas smo u Nišu, sutra u Aleksincu, bili smo u Varvarinu, u Srebrenici, u Hrvatskoj u Brčko... svuda gde su ljudi ginuli bez obzira koje su nacionalnosti - priča Pupčević oslanjajući se na štaku.

Borci, Foto: Telegraf.rs

Amir Mujkić grli Đoka, ne skida osmeh sa lica ni kada priča kako je ranjen.

- Bio sam dvadestjednogodišnjak kada sam otišao u rat, ranjen sam krajem 1995. godine. Šta da kažem, to su stresovi koji se ne zaboravljaju. Nešto smo naučili, nažalost na jako težak način, a to pokušavamo da prenesemo i budućim generacijama. Ginuli su ljudi na sve strane, njihove muke ne smemo zaboraviti, samo tako ćemo sprečiti da se to ponovi - priča Mujkić.

Kraj Amira na istom životnom zadatku Franjo, „pukovnik u mirovini“, kako se predstavio.

Bili su na neprijateljskim stranama, a sada se druže, Foto: Telegraf.rs

- Bio sam ratni zapovednik HVO, Bihać, pre deset godina sam se pridružio ovim ljudima koji su se organizovali zarad odbrane mira. Hoćemo da naučimo narode da je bolje 1.201 dan pregovarati nego jedan dan ratovati. Rat ne donosi ništa dobro nikome - kaže hrvatski veteran.

Ističe da je ponosan što ni on ni njegovi ratni drugovi nisu učinili ništa čega bi se sada stideli.

- Čisti smo pred sobom i Bogom, možemo otići na sva mesta, nismo činili zločine nikakve tako da mogu nesmetano doći u Srbiju, u Republiku Srpsku i svuda. Naša jedinica nije učestvovala ni u bombardovanju Srbije, bili smo u Varvarinu gde su deca stradala. Naša poruka je da ovo ne sme nikome da se desi. Mi svojim primerom, Amir kao Bošnjak, ja kao Hrvat i Đoko kao Srbin pravoslavac pokazujemo da iako smo nekad bili neprijatelji, možemo ponovo biti prijatelji. Skupu smo cenu platili za to saznanje, iz moje male jedinice 82 je poginulo – priseća se Franjo na užase rata.

(D. K.)