Na kojim mestima u Srbiji prete najopasniji poskoci i šta treba uraditi odmah čim ih vidite? Počinje prolećno parenja zmija (FOTO)

Prolećno vreme izmamilo je ljude na ulice, ali sunce i više temeprature posebno prijaju životinjama, kao što su zmije, jer kako navode iz grupe "Poskok u Srbiji-monitoring populacionog statusa i konzervacija" mužjaci ove vrste intezivno se sunčaju u poslednjih nekoliko dana.

- Ovo ranoprolećno sunčanje za poskoke je jako bitno jer im je toplota neophodna da bi im sazreli spermatozoidi pa ih nemojte uznemiravati. Mi, iako se bavimo naukom i zaštitom, takođe se trudimo da ih što manje uznemiravamo - napisali su u svojoj Fejsbuk objavi.

Preporučujemo

Kako ovaj prirodan proces sunčanja znači da će poskoka koji traže zrake sunca biti sve više, pitali smo ih da li se može očekivati neka najezda.

- To je sasvim normalna pojava, nije povećana brojnost i ne predstavlja apsolutno nikakvu opasnost. Našom objavom hteli smo da edukujemo stanovnštvo o biologiji vrsta koje naseljavaju našu zemlju jer ljudi zaborave biologiju iz osnovne skole, pa najnormalnije pojave tumače na sulude načine - rekli su sa ove stranice za "Telegraf".

Foto: Wikimedia/Chau7

GDE SE MOGU VIDETI POSKOCI

Poskoci naseljavaju dobro osunčana staništa sa nešto vegetacije a to su najčešće kamenjari, sipari, ivice šuma, šikare i šibljaci. U suštini, najbitnije je da ako se kreću po takvim staništima (a to se naročito odnosi na stanovnike sela i posetioce vikendica koji se kreću među šikarama i šibljacima) da nose duboku obuću i duge nogavice i da pažljivo gledaju ispred sebe, naročito ako žele da sednu.

- Ovo rano proleće kao što smo napisali, jako je bitno za sintezu gameta (spermatozoida) pa plašenje životinje može uzrokovati smanjeno sazrevanje gameta što se oslikava na razmnožavanje i ugrožava time celu populaciju. Životinje sada nisu agresivne, pa ukoliko osoba naiđe na poskoka dovoljno je da napravi buku udarcom štapa ili šuštanjem granjem i da zmiji do znanja da je tu. Poskok će ili pobeći ili ostati miran (u tom slučaju se oslanja na svoju kamuflažu) - rekli su nam iz Poskoka u Srbiji - monitoring.

Nakon toga, jednostavno se mirno prođe dalje. Incidenca ujeda poskoka u Srbiji je jako mala. Ukoliko se primeti životinja blizu kuće, što je uglavnom retka pojava (nekada su na selu kuće jako izolovane ili se nalaze u blizini divljih deponija koje privlače zmije), neophodno je obavestiti Zavod za zaštitu prirode i oni će izmestiti životinju.

Foto: Telegraf

AKO SE DESI UJED

Ukoliko se ujed desi (retka pojava) mora se ODMAH otići u najbližu bolnicu gde će lekari dati serum, nema alternativnih rešenja, serum jedini spašava život. Ukoliko niste u blizini naseljenog mesta, najpre sami sebi ukažite prvu pomoć tako što ćete podvezati mesto ujeda, ali ne pertlom ili užem, već trakastom tkaninom. Cirkulacija krvotoka ne sme stati, već podvezati tako da ona samo bude usporena. Druga opcija kojom sebi možete pomoći jeste da skalpelom ili nožem prosečete ujed, kako biste dve rupice koje je napravila zmija spojili u jednu veću površinu za istiskivanje otrova. Nekada životinja zaspi a pošto zmije nemaju kapke, onda može delovati kao da su budne. A s obzirom na to da zmije slabo čuju, onda to ljudi tumače kao preteće ponašanje poskoka.

Takođe, ukoliko osoba nagazi ili zgazi jako blizu poskoka, u najvećem broju slučajeva poskok će siknuti kao upozorenje pre ujeda. Dakle, poskok je veoma letargična životinja, i ljudi nebrojeno puta prođu pored njega a da ga i ne primete, pri čemu on uopšte ni ne reaguje na čoveka. Dakle, dovoljno je biti adekvatno obučen i pažljiv u kretanju kroz njegovo stanište i sve će biti u redu. Na svako uznemiravanje, gađanje kamenjem i udaranje životinja reaguje ujedom.

Ukoliko se stanovnici sela bave košenjem ili prikupljanjem granja u ovom periodu, neophodno je da nose debele rukavice.

Foto: Tijana Čubrić

KARAKTERISTIKE POSKOKA

Ova zmija je otrovna, njena dužina je između 60 i 70 cm, a može dostići do 100 cm, takvi primerci su retki. Ženke su veće od mužjaka. Jasna karakteristika koja izdvaja poskoka od drugih ljutica, kao i ostalih zmija koje žive na teritoriji Srbije je jasno izražen rog na vrhu njuške.

Poskoci izlaze iz hibernacije obično u martu, mužjaci prvi izlaze, a nedelju do dve sa izlaskom iz hibernacije kreću i ženke. Pre parenja sa ženkom, između mužjaka je prisutna ritualna borba. U zavisnosti od godine i temperature poskoci ulaze u hibernaciju sa početkom jeseni, mada ima beleženih slučajeva viđanja poskoka i tokom toplijih dana zime.

U našoj zemlji prisutne su dve podvrste poskoka: Vipera ammodytes ammodytes, koja je rasprostranjena u najvećem delu Srbije, kao i Vipera ammodytes montadoni koja se može naći na ekstremnom delu južne i jugo-istočne Srbije.

Foto: Wikipedia/Benny Trapp

Uglavnom naseljavaju toplija i osunčanija staništa, poput kamenjara, osunčanih hrastovih šuma, kanjona i klisura, kao i mešano žbunasto-livadska staništa. Najčešće aktivan preko dana, tokom toplijih letnjih dana može biti aktivan u sumrak i tokom noći, ne tako retko može se popeti i na drveće do dva metra visine.

Prilikom susreta sa čovekom kada se oseti u opasnosti, nije retko da šišti. Nije agresivan i nikada ne napada prvi. Hrane se uglavnom sitnim sisarima, pticama, kao i drugim gmizavcima. Mladi poskoci se uglavnom hrane insektima i gušterima. Plen ubijaju otrovom.

Najrasprostranjenija ljutica kod nas. U Srbiji rasprostranjen južno od Save i Dunava. Može se sresti na najnižim delovima, kao i na visinama do 2000m.

Foto: Tijana Čubrić

OGLASIO SE I EKSPERT ZA OKRŠAJE SA ZMIJAMA - VLADICA STANKOVIĆ

Kada se pomenu zmije, nismo mogli a da ne pozovemo majstora i ljubitelja ovih gmizavaca - čuvenog Vladicu Stankovića.

On nam je najpre objasnio da je ovo period kada zmije izlaze iz hibernacije, te mužjaci na sunce izađu dve nedelje pre ženki, pripremajući se za parenje.

Foto: Telegraf

- Sada kada je toplo vreme, temperature su pogodne, najviše ima smukova. Ima i poskoka, ali oni se ne mogu naći svuda, već samo na određenim nadmorskim visinama. Potpuno je normalan proces i nema potrebe za uzbunom, to je sve priroda odradila i nema potrebe da se brinemo za bilo čim, jer životinje odlično znaju šta rade - kaže za "Telegraf" Vladica.

Pitali smo ga i da li je on u skorije vreme imao neku od svojih čuvenih akcija.

- Praktično sam izlazio na teren još u januaru, ali ljudi mnogo greše što ubijaju zmije. To nije ni zakonski, ni ljudski. One su isto živa bića i ne shvatamo koliko grešimo - rekao je Stanković.

(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)