Beton i asfalt prete da nas progutaju: Vojvodini nedostaje 200.000 stabala drveća

  • 7

Manje od sedam odsto teritorije AP Vojvodina pokriveno je šumom, odnosno 140.000 hektara zauzimaju šume. Ovo su zvanični podaci koji se mogu naći na sajtu JP „Vojvodinašume“. Kako bi pošumljenost bila u skladu sa standardima razvijenih zemalja, a pogotovo kad se uzmu u obzir klimatske promene i zaštita obradivih zemljišta, potrebno je podići oko 170 000 hektara novih zasada.

U 6,4 odsto teritorije Vojvodine koja je pod krošnjama spadaju i veliki šumski kompleksi poput Fruške Gore, Delibatske peščare i Vršačkih planina. Ako se izuzmu ovi šumski predeli, većina gradova u Vojvodini gotovo je u potpunosti ogoljena.

- Ako imamo u vidu da šume zauzimaju 27 odsto ukupne teritorije Srbije kao i da je čak 60 odsto Slovenije pošumljeno, onda bi nadležni organi morali da pomognu podizanju novih šuma - istakla je direktorka Javnog preduzeća „Vojvodinašuma“ Marta Takač. Ona je naglasila da su projekti za pošumljavanje već pripremljeni, ali najveći problem predstavlja finansiranje tog obimnog posla.

Vojvodini nedostaje 200.000 stabala, Foto-ilustracija: pixabay.com

Preduzeće „Vojvodinašume“ svojim sredstvima godišnje podigne oko 2.000 hektara i to ih košta od 500 do 600 miliona dinara, što je predstavlja veliki izdatak te nemaju prostora za veće poduhvate.

Evropski standardi propisuju da optimalna površina pod šumom treba da bude 0,16 hektara po stanovniku. Prema ovom standardu i broju stanovnika, u Vojvodini bi 308 hiljada hektara trebalo da bude pod šumom. Ovaj standard trenutno ni upola nije zadovoljen.

Nedostatak šumskih pojaseva čini poljoprivredi veliku štetu, a sama svest o značaju ovog problema je niska. Zasadi ublažavaju klimatske ekstreme, menjaju način strujanja vazduha, smanjuju brzinu vetra i na još mnogo načina pozitivno utiču na celokupno okruženje.

(Telegraf.rs/Energetski portal)

Video: Razlika između kome i moždane smrti: dr Mirko Jovanović odgovara na sva pitanja o transplantaciji

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ideja

    31. mart 2019 | 10:52

    Bilo bi pametnije da se prvo narod edikuje da zasadi nova stabla prlikom sece a ne samo da sece pa tek onda se moze ocekivati boljitak u toj sferi.

  • Šumar

    31. mart 2019 | 12:52

    Ovo nije tacno!Srbija ima sasvim dovoljno suma a priroda preti da proguta cela sela koja su sve pustija i odumiru i gde nema ko vise da sece i krci nabujalu sumu koja guta puteve,vocnjake,livade i dvorista koja su opustela.Sadi se po naseljima i zelenim povrsinama bez ikakvog plana i reda,sadi se drvece na 3 metra od zgrada i to drvece koje nije za to podnevlje i mamwnu jer izraste na primer Kanadska topola koja ima smolasto lisce,raste za 3 godine do 7 sprata a krto je i grane pucaju padaju po kolima,udaraju po prozorima a niko ih ne krese i ne odrzava.Bitno je da su zasadili neki krs a verovatno ga platili 3 puta skuplje i napravili razliku...O velikim povrsinama po atarima ne treba trositi reci...

  • NS

    31. mart 2019 | 12:02

    Pola veka se o ovome priča.Da su pošumljavali po 5000ha godišnje, posao bi odavno bio gotov.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA