NASLOVNE STRANE DANAŠNJIH NOVINA: Prelistavanje štampe za nedelju, 31. mart 2019. godine

Gde je gospodin Diković bio kad je ukidan vojni rok? Dosta nam je više naknadne pameti i njega i gospode oficira koji su svakom gospodaru verne sluge. Do juce je tvrdio jedno, paconda nesto drugo, pa sad opet ono prvo. Dikoviću u penziji si, igraj šah, trosi bogatu penziju i ćuti kad nisi govorio kad je trebalo...

Vojna obuka je pre svega potreba zemlje, ali i čast. Dok se neozbiljni pojedinci tome podsmevaju, prave od te teme tabu temu, nerijatelji našeg naroda zajednički vežbaju.Za budućnost se borimo olovkama, fabrikama , ali i dobro opremljenom vojskom i obučenim stanovništvom. Kada imamo dobro organizovanu vojsku, rezrvni satav, snage bezbednosti spremne da demotivišu bilo koga da pomisli da napada naš narod bilo gde, onda možemo da govorimo o ljubavi i poverenju kao ključu međuljudskih odnosa. Starije generacije su gajene u takvom duhu, jer je i bivša država ostavljala maksimum prostora između života pojedinca, njegovog što slobodnijeg razvoja i briga o bezbednosti koje je nekada velika armija držala snažno pod kontrolom. Kada je krenulo vrenje, krenulo je iznutra i znamo šta se sve dešavalo i kulminiralo 1999. godine. Zato nam je ponovo potrebna ta snaga i jedinstven stav oko odbrane Srbije. Jer niko od nas nema rezervnu državu. Srbi na KiM zavise od naše snage i uticaja, Kao i Republika Srpska i Srbi u regionu. Iz navedenih razloga, niko ne bi trebalo da se buni protiv vojne obuke.

Bez obuke ne moze biti nijedno zanimanje a biti vojnik gdje se radi o zivotu i smrti to je van pameti