Kada jedan mladi čovek sa fakultetom ode u inostranstvo, Srbija je siromašnija za 34.500 evra, a godišnje se iseli ceo jedan Šabac

Odlaskom mladih u inostranstvo odlivaju se i enormna sredstva uložena u njihovo obrazovanje. U srednjoškolca je prosečno uloženo 21.000, a u doktora tehnike čak 55.000 evra. 

Kada jedan mladi čovek sa završenim fakultetom ode u inostranstvo, Srbija ostaje siromašnija za 34.500 evra, koliko je u njega uloženo tokom školovanja.

Preporučujemo

Toliko, naime, košta njegovo obrazovanje od predškolskog uzrasta do kraja studija. Ukoliko zemlju napusti neko ko ima srednjoškolsko obrazovanje gubitak je blizu 21.000 evra, jer toliko iznosi celokupno četvorogodišnje obrazovanje, a sa odlaskom čoveka sa završenom osnovnom školom, država i njegovo domaćinstvo gube 13.500 evra.

Ovo je pokazalo istraživanje Instituta za razvoj i inovacije, čiji je osnovni cilj bio da se dođe do računice koliko Srbija gubi odlascima mladih ljudi, pišu Novosti.

- Kada smo radili istraživanje, posmatrali smo mladog čoveka koji je krenuo u predškolsko 2000. godine, a na fakultetu diplomirao 2018. Došli smo do zaključka da su domaćinstvo i država u njega uložili 34.500 evra. Kada se to pomnoži brojem ljudi koji odlaze dolazimo do podatka da država gubi između 300 miliona evra i 1,2 milijarde evra godišnje, što je za Srbiju ogroman gubitak - ističe za "Novosti" Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije.

Pošto ni Republički zavod za statistiku niti ijedna organizacija u zemlji i inostranstvu ne raspolažu preciznim podacima o migrantima iz Srbije, u istraživanju su korišćeni podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja procenjuje da je iz Srbije u periodu od 2012. do 2016. otišlo oko 245.000 osoba, odnosno u proseku godišnje je emigriralo oko 49.000 ljudi. Taj broj množen je sa "cenom" školovanja jednog mladog čoveka koji napusti Srbiju.

Jedan svršen student državnu košta oko 35.000 evra, Foto: Shutterstock, A. Nalbantjan

- Jedan doktor mašinstva ili elektrotehnike košta oko 55.000 evra. Oni u kofere spakuju svoje obrazovanje od 55.000 evra ili od 35.000 evra i odu, iako je budžetski novac godinama ulagan u njihovo obrazovanje - kaže Jevtović.

Dobijeni rezultati pokazuju i da direktno ili indirektno, usled nemogućnosti da se odliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, godišnji gubitak bruto dodate vrednosti iznosi 897,3 miliona evra, što čini oko 2,1 odsto BDP u 2018. godini.

Dr Mladen Stamenković, prodekan za naučnoistraživački rad Ekonomskog fakulteta u Beogradu, zalaže se za cirkularne migracije koje podrazumevaju da mladi ljudi odu, ali i da se vrate u zemlju i pomognu njenom razvoju znanjem koje su stekli u inostranstvu.

- Mika Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, svi oni su išli u inostranstvo, tamo se školovali i usavršavali, a onda se vraćali u Srbiju i doprinosili njenom razvoju - navodi Stamenković za "Novosti".

Pozitivan efekat odlaska mladih ljudi jesu doznake, a to je novac koji oni šalju porodicama u Srbiji. Po visini učešća doznaka u BDP, Srbija se nalazi u samom vrhu evropskih zemalja, tačnije uz Albaniju na prvom mestu, sa učešćem između pet odsto i šest odsto BDP. - Ova sredstva sada idu uglavnom na potrošnju, i to oko 70 odsto, na kupovinu stanova odlazi oko 25 odsto, a svega tri odsto ode u investicije - pojašnjava Nenad Jevtović.

(Telegraf.rs/Večernje novosti)