Ponašanje na pešačkom prelazu otkriva nas kao psiho test: Tu se vide bahati, samoživi, ali i oni koje bismo želeli za prijatelje (FOTO)

Takvi su samo Beogradski vozaci.Jos kad odu u manje nesto,bahatosti nema kraja.

Dakle stanem ispred pešačkog prelaza, a mene besomučno obilaze vozila, tako da pešak od tih vozila ne može da pređe ulicu, i neretko se dešava da mi pešak mahne da i ja prođem da ne čekam, e to ne mogu da objasnim

A gde su oni sto kuckaju poruke, idu puževom brzinom i uopšte ne dižu pogled. Kao da su u svojoj sobi i čitav svet i svo vreme njihovo.

U saobracaju i parkiranju smo jos daleko od civilizacije.

Ruma je posebno zanimljiva.Policija je savesno vaspitavala vozače tako da u centru kod pijace na dva pešačka staju i kad vide pešaka u najavi. Ali zato je prisutna neverovatna bahatost pešaka. Od laganig hoda berača gljiva, do bahatog stupanja na pešački bez gledanja levo, desno.

Kao vozac trudim se da stanem ispred svakog pesackog i propustim pesake ali naravno desi se da ne vidim u nekim ulicama na vreme (parkirani automobili itd) i kada god nisam propustila zaista sam se izvinila. Bilo kao vozac ili pesak nije tesko izviniti se ili zahvaliti tj nije tesko biti fin.

Bravo, odlican tekst!

Možete pooštravati Zakon o bezbednosti saobraćaja u nedogled kad se on u Srbiji primenjuje selektivno !

Bravo za tekst,nadam se daću biti bolji pešak i vozač.

Kad prelazim preko pjesackog, a stane auto, zahvalim se, jer ipak mozda i vozac zuri negdje kao i pjesak, a mora neko nekoga sacekati. Opet, duznost je stati na pjesackom, bar bi trebalo da je tako. Ako ti vec stane vozac, pruzis bar malo korak, pa na taj nacin pokazes da cijenis i ti njega, i izadjes i ti njemu na neki nacin bar malo u susret.

A ko ce to kaznjavati zasto su stalno vozaci krivi!..

Celokupna saobracajna kultura je odraz kulture samih gradjana.

Bravo za tekst, sve je tako.