Dok se pretučena Ivana u bolnici bori za svaki dah slabašnim plućima, u opekotinama i ranama, pljušte osude: "A zašto si bila sa kretenom?"
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ja
Zanimljivo je da niko ne komentariše optužnicu!? Nasilje u porodici?? Kakva porodica? Kakvo nasilje? Ovo je čist pokušaj ubistva premlaćivanjem! Stvari treba nazvati pravim imenom, pa tako i suditi. Sa druge strane, zatekao sam se u situaciji gde sam branio nepoznatu ženu od nasilnika. Kad sam krenuo da mu "objašnjavam", onda je ona počela da ga brani! "Nediraj ga! On je moj čovek, ima pravo da me bije!" Ja ne mislim da iko ima pravo ikoga da bije i neznam šta je tim ljudima u glavama....
BB
Nije me psiholog ubedio. Prema medicini, ovo nažalost jeste patologija, a ne samo strah. I mnogi znaju da je to tako, samo što je takav odnos dve osobe, zlostavljača i žrtve, tabu tema, što je razumljivo naravno.
Lično iskustvo
Bila sam u vezi sa momkom koji me maltretirao prvo psihički, a zatim i fizički. U 21. vijeku.Ne zato što volim kretene, već zato što je u početku jako teško prepoznati nasilnika, bio je najdivnija osoba na svijetu.Onda kada sam počela da shvatam sa kime sam u vezi, bilo je neopisivo teško izbaviti se iz svega toga: konstantne prijetnje, manipulacije, bio je sin jednog od ljudi na pozicijama,policija ništa ne čini..Užasno ljubomorna osoba, po svemu nalik na Ivaninog momka. Jedno veče je sve to eskaliralo, pretukao me, davio, prijetio smrću, uživao u mojim suzama misleći da plačem jer me njegovi udarci bole, dok sam ja zapravo plakala od neopisivog osjećaja bespomoćnosti.Sutradan je došao nasmijan, kao da ništa uradio nije. Zatim me primorao na seksualni odnos i ponovno otišao.To je bio trenutak kad sam rekla sebi:"Makar te ubio ili se ti sama ubila samo da bi se spasila, više sa njim biti nećeš". U 21. vijeku je sramota biti žrtva nasilja, jer su žrtve stigmatizovane. Taj osjećaj bespomoćnosti koji sam imala dok sam bila sa njim nikada u životu zaboraviti neću. Potpuno se oporaviti od ovoga je nemoguće, jer ne samo da krivite osobu koja vam je nanijelatoliko bola, već krivite sebe jer ste to dozvolili. U jednom komentaru je nemoguće reći sve, ali kada biste osjetili strah koji nosižrtva nasilja, ni u jednom trenutku ne biste pomislili na to da je ona kriva.