Iznenadni kontrolni ne sme da utiče na zaključnu ocenu: Deci 5 dana ranije mora da se najavi test, a ako je više od 50% jedinica, sve se poništava

 ≫ 
  • 14

Roditelji se često žale da su kriterijumi nastavnika koji ocenjuju njihovu decu nerealni. Marija Krneta iz Ministarstva prosvete kaže za RTS da kriterjume propisuje stručno veće svake škole, ali da se na kraju za ocenu ipak pita nastavnik. Ističe da ukoliko se desi da na kontrolnom testu više od polovine budu slabe ocene, nastavnik je dužan da ga poništi.

Gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, Marija Krneta kaže da za kriterjume propisuje Stručno veće svake škole i da oni postoje u pravilnicima. "Kriterijumi ne treba da se razlikuju od škole odo škole, a resorno ministarstvo je propisalo koji nivo znanja treba da postignu učenici u određenom periodu svog obrazovanja", navodi Krneta.

Sa druge strane, u praksi stvari stoje drugačije. Ističe da je sam nastavnik autonoman u ocenjivanju. "Zbog toga su među nastavnicima najtraženiji seminari o ocenjivanju, jer često na istom nivou školovanja mogu se uočiti različiti kriterijumi", napominje Krneta.

- Da li je za dvojku potrebno 50 ili 60 odsto tačno urađenog testa, zavisi od težine zadataka koje je nastavnik na kontrolonom testu zadao - kaže Krneta.

Navela je da postoje tri nivaoa težine koje učenici moraju da postignu - osnovni, srednji i napredni.+

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

- Ako je reč o proveri znanja samo osnovnog nivoa, prag može biti i 80 odsto tačno rešenih zadataka - dodaje Krneta.

Kada je reč o iznenadnim petnaestominutnim testovima, Krneta kaže da tada nastavnik proverava da li su učenici usvojili gradivo predavano tokom časa.

- Ocena sa takvog testa ne treba da bude deo konačne ocene - poručuje Krneta.

"Najava kontrolnog bar pet dana ranije"

Kako je istakala, prave provere znanja najavljuju se pet dana ranije, i učenik mora da zna šta će se od njega tražiti.

Krneta ukazuje da ukoliko se desi da na kontrolnom testu više od polovine budu slabe ocene, nastavnik je dužan da ga poništi. I đaci nezadovoljni ocenama mogu da traže ponavljanje testa.

Prema njenim rečima, odeljenske starešine treba da reaguju ako ima mnogo učenika sa slabim ocenama iz određenog predmeta.

Poručuje da je svrha ocenjivanja da se učenik motivše na učenje, a ne da se đak blokira i isfrustrira.

VIDEO: Nema više skrivanja ocena i izostanaka, jednim klikom roditelji saznaju sve

(Telegraf.rs/RTS)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Posmatrač

    13. mart 2019 | 13:07

    G-đo Krneta i ostali razmaženi roditelji,prvo,setite se kako je bilo kad smo mi išli u osnovnu školu i gimnaziju! Pod a) i deca i roditelji su poštovali nastavnika. b) imali smo udžbenike u kojima je pisalo gradivo sa konkretnim slikamA i skicama.Danas deca uče iz slikovnica i šta uče!? Za dvojku treba da znaju da saberu dva broja iz prve desetice. Ko je nama najavljivao kontrolni? Nikad i niko. Nek se javi jedan iz moje generacije ko je išao na privatne časove,a iz mog razreda od 34 učenika 29 je završilo državni fakultet i to u roku. U gimnaziji, učenika je bilo sramota da dobije 4-,jer taj bi bio odbačen jer je lenj i neodgovoran i kvari prosek odeljenju. Pod c) odeljenska zajednica se borula da bude najbolja u školi u svemu i nisu nam bili potrebni nikakvi standardi i istale gluposti koje neko uvodi da bi nešto radio. Na dodatnu nastavu (doduše dopunska nam i nije bila potrebna) dolazili smo sa ushičenjem i radošću,a vanškolske aktivnosti su nam bile razlog za druženje. A šta sada,gurnuli ste tablete i pametne telefone đacima u ruke,pametne table koja nije pametna da izvede obrazac iz matematike ili fizike,doveli ste nastavnike do propasti papiroligijom koja nema nikakvog smisla,a pedagozi i psiholozi sede dokoni u kancelarijama,taki da nastavnik NEMA VREMENA ZA UČENIKE,dali ste sva ovlašćenha đacima i roditeljima,pa nastavnik NE MOŽE NI DA POMISLI DA DA JEDINICU,JER TATA ODMAH PIŠE PRIJAVU ŠUpravi. Direktori imaju 100 pomoćnika,neradnike nagrađuju,šlihtare i ulizice,a one koji imaju rezultate šikaniraju i vređaju. Okrenite se malo oko sebe i vidite kakva nam deca idu u škoku,nastavnice u minićima,profesori sa minđušicom u uvetu. I pod d) ja sam majka deteta koje nikad nije otišlo na privatan čas,nikad nisam otišla u školu da proverim zašto nije petica "kad sam ga ja preslišavala i sve je znalo",i majka sam deteta koje je završilo jedan od najtežih fakulteta gde ih ima 5 do 7 na master studijama,sad je doktorand na tom istom fakultetu i još nema 25 godina. Prema tome,neka se roditelji malo više bave decom u vidu vaspitanja,nastavnici u vidu obrazovanja a ministarstvo nek malo obrati pažnhu na te jadne ljude koji su stub ovog drušva i države. Na kraJu što je kazala Merkelova,ni ta gospoda iz ministarstva i sam ministar i celi društvo ništa ne bi znali da ih neko nije učio,a to je UČITELJ/ICA,NATAVNIK/CA I PROFESOR/KA. I ne zaboravite, što više deci popustate i razmazujete dobićete kontraefekat. Knjigu u šake,pa im neće biti problem ni oetominutni,ni petnaestominutni ni celočasovni test i provera znanja. I neka pročitaju neku lektiru,na internetu je sažetak.

  • Ђурађ

    13. mart 2019 | 12:02

    Овако је кад је оцена битна а не дете. Када је важно колики је просек школе и генерални успех. Не треба учити децу да буду вредна, да мисле у правилно размишљају. Шта ће вам правила, дајте им одмах одличне оцене.

  • Dana

    13. mart 2019 | 12:31

    Nego sta! I mora unapred da im se i pitanja daju, da znaju deca sta ih ceka! Pa nece valjda da uce ccelo gradivo, sta ce im.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA