Ruski kosmonaut za Telegraf o 20 dana u svemiru, zašto je odbio poziv Putina i šta su srećni novčići

Posle Jurija Gagarina, još 11 drugih astronauta koji se zovu Jurij, letelo je u svemir. Jedan od njih ušetao je  sigurnim korakom u zgradu Narodne biblioteke u 18:30. Tačno kako smo se i dogovorili. Visok i ozbiljan, samouveren, u teget odelu od tvida i mantilom u desnoj ruci. Zaputio se direktno ka meni. Čvrst stisak ruke dok se upoznajemo i osmeh koji se blago pomalja iza širokih naočara.

Preporučujemo

Seo je prekoputa i ne traži da vidi pitanja unapred. Zapravo, ne želi ništa osim čaše mineralne vode, iz koje do kraja razgovora neće otpiti ni gutljaj. Ali će je sve vreme držati u ruci.

Foto: A. Nalbantjan

Jedan je od onih sagovornika koje ne znam šta bih pitala prvo i za koje vam daju samo nekoliko minuta. Dok izgovaram prvo pitanje, po njegovom blagom osmehu zaključujem da ga ne zanimaju mnogo vremenska ograničenja koja mu drugi postavljaju. I nisam se prevarila, to vremensko ograničenje koje nam je postavljeno za razgovor, mnogo ćemo prekoračiti.

Astronaut Jurij Baturin proveo je u kosmosu ukupno 20 dana. Prvi let je bio na kosmičkom brodu "Sojuz TM-28" 1998. godine, u okviru ekspedicije "Mir 26". Drugi let na kosmičkom brodu "Sojuz TM-32" 2001. godine, u okviru ekspedicije MKS-2. Baturin je fizičar, novinar, politikolog i kosmonaut, profesor na nekoliko fakulteta i autor 15 knjiga. Nosilac je ordena "Heroj Rusije".

Mada znam da možda ne bi trebalo, ne mogu da ga ne pitam da li je slučajnost ili ne što se velika većina ruskih kosmonauta, koji su leteli u kosmos, zove baš Jurij. Tačnije, njih 12.

- Apsolutno ste u pravu. Let Jurija Gagarina u kosmos je ostavio uticaj na celo čovečanstvo, pa, naravno, i na mene. Ja sam ime dobio 12 godine pre nego što je Jurij prvi put leteo, tako da on nije imao u tom smislu uticaj na moje roditelje, ali svakako da jeste na druge, pošto je ime Jurij zaista često u Rusiji, baš zbog Gagarina. Tako automatski dolazi i do velikog broja astronauta sa njegovim imenom u kosmosu - kaže mi Baturin.

Jurij Baturin/ Foto: Wikipedia/ NASA

Kada su u Sovjetskom savezu nastupila burna vremena, neočekivano se našao blizu vlasti, pa je radio u kabinetu predsednika Gorbačova, ali ne dugo, jer se Sovjetski savez raspao. Nakon toga, pozvali su ga u savetodavno telo predsednika Borisa Jeljcina. Pomalo izbegava da otvoreno kaže kako se seća Jeljcina i vremena provedenog s njim, ali po onome što izgovara, naslućujem da to nije najsrećniji period njegovog života.

- Radio sam kao savetnik predsednika Borisa Jeljcina samo četiri i po godine, ali u to vreme je to delovalo kao zaista dugo. I previše. A potom sam, naravno, odlučio da se vratim svojoj profesiji - kaže Baturin, dok vrti čašu s vodom u ruci.

O Putinu i ponudi koju je dobio od njega, govori dosta otvorenije.

- Predsednik Putin me nije zvao da mu budem savetnik, ali je istina da me je pozvao jednom drugom prilikom i predložio da zauzmem jednu državnu poziciju, ali taj predlog se nije realizovao i neće se realizovati - naglašava kosmonaut.

Kada konačno pređem na pitanja o svemiru, čini mi se kao da je odahnuo, i onaj slabašan osmeh iza širokih naočara se ponovo pojavio.

- Tokom prvog leta, sa kolegom sam posmatrao zemlju, i sve vreme smo ćutali, jer je to takva lepota da je svaka reč suvišna. U takvim trenucima se pitaš zašto si ti tu, i da li ćeš ostaviti ikakav trag. Sunce zaslepljuje jače nego na glečerima, a zaštitne naočari ne pomažu.

Povratak na zemlju je već nešto što izaziva potpuno druge emocije.

-  O tome možda ne bih ni govorio jer nije bio dobar upravljač i nismo znali kako će se sve završiti. Postupili smo po instrukcijama i srećom sve se završilo dobro, ali je činjenica da aparatura nije bila u dobrom stanju, pa se na te emocije i na ta razmišljanja ne bih vraćao. Ali naravno, vratiti se, to je uvek velika radost. Najvažnije za kosmonauta je izvršiti taj zadatak i vratiti se zato što samo ako se vratiš na zemlju, ti si završio zadatak - kaže Jurij, a meni se čini kao da u tom trenutku ponovo preživljava to sletanje.

Foto: Profimedia

Najznačajniji trenutak posle poletanja sa zemlje za njega je bio kada se u kosmosu priključio misiji i kada je video prijatelje, koji su tu bili već neko vreme.

- To naravno nije osećaj kao kad srećeš prijatelje u inostranstvu ili drugom gradu, iako svaki neočekivani susret donosi sreću. Ali, susret u beskonačnom kosmosu, to je zaista posebno osećanje - iskren je Jurij.

Rado govori o običajima kosmonauta, kojih se pridržavaju pre poletanja. Neka od njih ustalio je još Jurij Gagarin.

- Postoji običaj da se raketa izvozi rano u zoru i odveze do mesta odakle će biti lansirana. Na šine kojima prolazi stavljaju se posebni novčići. Kako kosmonautima koji se spremaju za taj let, nije dozvoljeno da prolaze tim istim putem, novčići su praktično njihova zamena, predstavljaju dvojnike astronauta. Zato im oni donose sreću i oni se predaju posadi rakete - kaže Baturin.

Naravno, za ovaj običaj znaju i lopovi, pa se u trenucima dok raketa prolazi šinama, organizuje posebno obezbeđenje, koje čuva novčiće.

Takođe, malo je poznato da pre nego što je autobus Jurija Gagarina krenuo prema raketi, jedan od najpoznatijih svetskih astronauta imao je potrebu da se olakša. Zaustavio je autobus i izmokrio se na zadnji točak. Taj običaj je i danas veoma funkcionalan.

Foto: A. Nalbantjan

"Postoje ljudi koji lete u kosmos i postoje oni koji sve dalje i dalje podižu nebeske stepenice. I jedni i drugi, i svi oni koji su koračali njima, nikada neće zaboraviti te strme stepenike i uvek će sanjati stepenice koje vode ka nebu" - bila je jedna od rečenica koje je Jurij Baturin izgovorio nakon svojih letova.

Kada ga danas, posle svega što je video i doživeo, pitam šta misli o teoriji da je zemlja ravna ploča, ugledam onaj široki osmeh za koji sam sve vreme znala da se skriva iza širokih naočara.

- To je potpuno netačno! Zapravo, zemlja ima oblik kofera - kaže mi Jurij, našalivši se tako na kraju razgovora prvi put otkad smo se sreli. I tek tada pušta onu čašu s vodom, ponovo se rukujemo srdačno i veliki astronaut odlazi baš kako je i ušetao u hol Narodne biblioteke: sigurnim korakom, samouvereno, posle pola sata razgovora i daleko prekoračenim vremenskim ograničenjem koje nam je postavljeno.

(Jasmina Stakić/j.stakić@telegraf.rs)