"Ma, šta jadna, ako hoće da umre, pustite je": Kada smo postali pokvareni i zli do te mere da žmurimo na depresiju i ismevamo je? (ANKETA)

U prethodna dva dana javnost su uzdrmale dve priče - svaka različita i iz druge životne sfere, a opet neverovatno povezane: prvo je glumica Neda Arnerić u sredu, 27. februara kasno uveče prevezena na VMA, jer je pronađena bez svesti, na podu svog stana na Vračaru sa šakom punom lekova. Mnogi su bili iznenađeni, ali ima i onih koji su govorili ružno o glumici i njenoj nesreći.

Druga je da je Zerina Hećo, jedna od učesnika rijaliti programa "Zadruga" u petak kasno uveče (1. marta) u programu uživo u trenutku nervoze obrijala glavu. Njen gest naljutio je mnoge, jer je ova rijaliti zvezda, navodno, sumnjala da joj se kancer vratio, pa je želela da se "pripremi na najgore". Veliki broj gledalaca osetio se uvređeno, jer je preveliki broj ljudi teško bolestan i zbog hemioterapije gubi kosu. Smatraju da je krajnje neukusno što neko iz "čiste obesti" obrije glavu, iako ni ne zna da li je bolestan.

Preporučujemo

Dok se Zerina "vadila" na depresiju i da psihički nije dobro, publika joj nije baš poverovala stoprocentno: kažu, samo folira, drugi misle da samo preteruje ali da nije potpuno dobro, treći da je spremna na sve samo da bi ostala u rijalitiju... I dalje ne znamo da li je bilo šta od ovoga tačno ili je istina sasvim deseta.

I povodom Nede i povodom Zerine, ima raznih komentara, a društvene mreže su preplavljene.

O Nedinom slučaju su mogli da se pročitaju razni komentari Foto: Milena Đorđević

Ono što je jedino sigurno je da ni jedna ni druga žena nisu želele da izazovu salvu negativnih komentara i uvreda na svoj račun. To niko ne želi. Takođe, ljudi prerano sude - mi ni u prvom, ni u drugom slučaju i dalje ne znamo da li je uopšte bilo pokušaja suicida, da li neka od njih zaista pati od depresije, ili ne.

Međutim, tu se stvara ključno pitanje: kako je moguće da ljudi komentarišu, kritikuju i negoduju u toj meri, da misle da je depresija foliranje? Kada smo postali toliko beskrupulozni, da sebi dajemo za pravo da ne poštujemo ljudsku nesreću i bilo kakvu vrstu bolesti? I depresija je bolest. I kako ljudi unapred znaju šta je njima i koji je razlog nesreće koja nekoga zadesi?

U ove dve situacije, retko ko je pokazao empatiju i rekao: "Njima je možda potrebna pomoć, možda nisu dobro".

NEDA ARNERIĆ SE BORI ZA ŽIVOT

Kada je Neda hospitalizovana na VMA, gde je primljena na odeljenje toksikologije u jako teškom stanju, pojedini mediji preneli da je glumica pokušala suicid. Ta informacija do danas nije potvrđena. Na sve to je nekolicina medija takođe dodala i da je Neda navodno bila depresivna, ali za to nema zvaničnih informacija, ni od strane porodice, ni od strane lekara. Svi su odmah spomenuli i slučaj od pre tri godine, kada je Neda pala sa terese svog stana na trećem spratu, izražavajući sumnje da je glumica i tada pokušala samoubistvo.

Građani su ovu vest i pozadinu celog slučaja komentarisali i na portalima i na društvenim mrežama. Mnogi su ismejavali ceo slučaj, dok su drugi požurili da podele svoje viđenje cele priče i da kažu kako je ova glumica i ranije navodno radila slične stvari.

Printskrin: Telegraf.rs

"Žena hoće da se ubije", "Ovo je drugi put kako pokušava nažalost", "Žena je alkoholičarka već 20 godina. Nelečena! Na Vračaru smo je svi viđali kako se tetura i pada. Ne znam. Strašno je da umre od alkohola i da joj niko od rodbine ne pomogne", "Taj ko jednom pokuša suicid, pokušaće ponovo, tako da neće stati na ovome, nažalost", "Nije depresivna, nego poslednjih 20 godina je težak alkoholicar", samo su neki od komentara koji su prethodnih dana mogli da se pročitaju na portalima u vezi ovog slučaja.

Printskrin: Telegraf.rs

Retko ko je pokazao razumevanje za poznatu glumicu i njenu porodicu u jednom teškom trenutku. Većina je jedva dočekala da je osudi i ne obazirući se na to da možda stvarno postoji neki problem i da nekome možda treba da se pomogne.

Printskrin: Telegraf.rs

Ponovo se pokazala ona ružna strana društva, da ljude odbacuje i osuđuje, jer se pobogu ne ponašaju kao svi ostali i ne uklaplapaju se u šablon onoga što je "ispravno i poželjno".

PROTEST, STRAH ILI NEMOĆ?

Retko kome je palo na pamet da Zerina Hećo možda pati od depresije i da joj je potrebna stručna pomoć.

Postavlja se pitanje kada smo postali takvi ljudi da nas nije briga za probleme onog drugog i da je lakše osuditi nekog nego pokušati da ga razumeš, da prihvatiš da možda nije "savršen" i da ima neki problem i da pokušaš da mu pomogneš.

Sa druge strane, ako već ne želite da pomognete, zašto ne gledate svoja posla? Odakle potreba da konstantno "sudimo" drugima, da se sa njima upoređujemo i "likujemo" kada smo u nečemu bolji od njih?!

Nebitno je u ovom slučaju što je jedna od dve žene glumica, a druga rijaliti zvezda. Obe imaju pravo na sreću, spokoj i miran život, ma čime se bavile.

Komentari na vesti o tome da se Zerina obrijala su, malo je reći, podjednako jezivi. Mnogi i uvredljivi do srži. To nije u redu, posebno ako ženi zaista nije dobro. Čak iako je sve predstava, to ne znači da joj je dobro, jer ne može svako da bude spreman da učini tako nešto. Sigurno da mi ne bi trebalo da joj sudimo, kakva god da je njena istina.

Mnogi su u komentarima osudili postupak Zerine Hećo Printskrin: TV Pink

"DIGNI GLAVU, NIJE SVE CRNO" NE DAJE NIKAKVE REZULTATE

Čini se da su ova dva slučaju po ko zna koji put potvrdila da ljudi teško prihvataju da neko ima neki problem i da možda pati od depresije. Ova bolest je, nažalost, "nevidljiva".

- Naš narod je živeo u teškim okolnostima, pa su morali da nauče da budu jaki kako bi preživeli. Kada ljudi čuju da neko boluje od depresije, onda to doživaljvaju kao znak slabosti. Često mu onda kažu "hajde trgni se" ili "bori se". Oni ne razumeju da je neko izgubio smisao života - kaže za Telegraf.rs psihoterapeut Zoran Milivojević.

Kako se ljudi prave da depresija ne postoji i da ne predstavlja ozbiljan problem, samim tim imamo sve manje onih koji se trude da pomognu ljudima koji od toga pate. Nije dovoljno nekome uputiti samo reči podrške ili nekog ohrabriti, pa ljudi često samo dignu ruke od toga.

- Ljudima koji se bore sa depresijom drugi onda često pričaju "digni glavu" i "nije sve crno", međutim, takve poruke ne daju rezultate. Zbog toga se ljudi osećaju bespomoćno, jer ne mogu drugima da pomognu. Dešava se da odustanu, jer ne žele da budu krivi, a ne shvataju da depresija nije stvar nečije volje - ističe Milivojević.

Zoran Milivojević, psihoterapeut Ptinskrin: Youtube/Život sa Aromom

SRBI SE STIDE DEPRESIJE, TO JE STVAR NAŠEG MENTALITETA

Često imamo priliku da pročitamo ili da čujemo da porodice kriju da neko od njhovih članova pati od toga. Samim tim i ne pokušavaju da mu pomognu, pa kada se desi tragedija, obično već bude kasno.

- Ljudi skrivaju tu vrstu bolesti jer veruju da je to slabost, posebno ako se dešava da neko dete u porodici boluje od depresije. To je stvar našeg mentaliteta, jer želimo da dobro izgledamo u javnosti. Dešava se da roditelji skrivaju bolest svog sina, jer veruju ako on nema "dobre gene", da neće moći da udaju svoju ćerku, odnosno njegovu sestru - kaže Milivojević.

Kako ljudi ne razumeju da deprasija predstavjla problem i kako se generalno toga stide, onda imamo i veliki broj onih koji na društvenim mrežama za takve slučajeve pišu zlobne komentare. Upućuju kritike, osuđuju postupke ljudi koji su depresivni, umesto da ako ne mogu da im pomognu jednostavno zaćute i nastave da žive svoje živote. Čini se kao da ne sve načine pokušavaju da otežaju ionako tešku situaciju.

- Takvi ljudi veruju da, ako nekog osude, da će onda ostali misliti da su oni dobri, a da je neko drugi loš. Veruju da ko osude nekog ko je depresivan, da onda dokazuju da oni nisu takvi i da je sa njima sve u redu. Misle da će i drugi videti da su oni mentalno zdravi. To je veoma nisko i to rade primitivni ljudi - ističe sagovornik.

LJUDI SU OGUGLALI NA TUĐU NESREĆU

Sve ovo nas navodi da pomislimo da je empatija u narodu jednostavno nestala, da svako gleda svoje probleme i da ga tuđa tuga apsolutno ne dotiče. Prema rečima Zorana Milivojevića, to je počelo tokom 90-tih, a novi problem je nastao sa pojavom društvenih mreža.

- Kada su došle '90 desio se poremećaj kod mnogih i tu je nastao problem. Imali smo ljude koji su tražili hranu po kontejneru i kolone izbeglica koje su dolazile u Srbiju. Gledajući sve to, ljudi su oguglali vremenom.

Nisu želeli da se osećaju loše, jer nisu mogli da pomognu drugima, pa su se zatvorili u svoje porodice. U to vreme je takođe bilo i izveštaja da su ljudi loši, da pljačkaju i ubijaju, pa je narod počeo da se plaši drugih nepoznatih ljudi.

Mislim da su ljudi sada generalno u redu, ali u međuvremnu je nastao problem društenih mreža. Ljudi koji tamo ostavljaju razne komentare, ne znaju šta je depresija i imaju prazne živote. Misle da su bitni i su dali svoj doprinos ako su nešto prokomentarisali i objavili - zaključuje za Telegraf.rs psihoterapeut Zoran Milivojević.

(A.T./J.O.)