Ne bacajte smeće u kanale za odvodnjavanje da se ne ponovi 2014. godina: Vojvođani u strahu od poplava već rade na ovom pitanju

Kako ne bi bilo iznenađenja i poplava, jedna od ključnih mera jeste održavanje kanala za odvodnjavanje. U poređenju sa 2016. godinom, sistemom za odvodnjavanje pokriveno je 4,9 odsto više površina. Više novca ulaže se iz vojvođanskog budžeta, ali su i veće obaveze lokalnih samouprava u vezi sa održavanjem kanala za odvodnjavanje u naseljenim mestima. Da li su naši kanali spremni da prime eventualne veće količine vode?

Ako kanali za odvodnjavanje ne budu u funkciji najveći krivac je čovek, jer od njih začas stvori mini deponiju. Ištvan Čakal, poljoprivrednik iz sela Toba u novocrnjanskoj opštini kaže da su mali kanali za odvodnjavanje u ataru njegovog sela trenutno u solidnom stanju. Takvi mogu ostati najviše pet godina, jer ih prekrije trska i drugo rastinje.

Preporučujemo

- Smeće je najgore. Jer kako se odvode kanali, ako odvode vodu, onda dođe tamo gde ima mali most i ne može da prođe posle od smeća voda - objašnjava Ištvan Čakal.

Pokrajina Vojvodina je za ovu godinu namenila 110 miliona dinara za finansiranje poslova uređenja kanalske mreže i ulaže ih zajedno sa lokalnim samoupravama. Opština Novi Bečej je na taj način rekonstrisala kanale za odvođenje viška vode iz naselja, a Grad Kikinda je revitalizovao kanale oko Ruskog Sela.

Moramo sprečiti da se ponove stravične poplave iz 2014. godine, Foto: Tanjug/Edib Tahirović

- Svake godine iz budžeta izdvajali smo dvadeset miliona dinara koje smo zajedno, da kažem spajali sa sredstvima koja smo dobijali na konkursu pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i od tog nekog budžeta od 40 do 45 miliona koliko je to bilo na godišnjem nivou smo uređivali kanalsku mrežu, gradili je tamo gde je nismo imali - kaže Milivoj Linjački, član Gradskog veća Kikinde.

Za razliku od Vojvodine, u okolini Vranja osnov prevencije od viška vode je regulacija toka Južne Morave.

- Prošle godine smo uradili produžetak zaštitnog bedema u dužini od 1.500 do 2.000 metara, a planira se nastavak tog bedema. Opet napominjem da odavde nizvodno ka Vranjskoj banji ne postoji zaštitni bedem - ističe Žikica Antanasijević, Gradsko veće Vranja.

Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" održavanjem Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav stvara uslove za funkcionisanje kanalske mreže i za odvodnjavanje. Za 2019. je planirano da se u održavanje hidrosistema uloži 478 miliona dinara.

VIDEO: Avgusta prošle godine stradalo je Vranje

(Telegraf.rs/Rts.rs)