Vesnu je život brutalno gazio, a kada joj je zadao najteži udarac, ona je vratila humanim gestom (FOTO)

Vesna Jurišić, iz Crne Bare, tri i po godine radi kao negovateljica u "Karitasu" i svakodnevno je na usluzi bolesnim, usamljenim i najčešće bespomoćnim starim ljudima prikovanim za postelju.

Kada se prijavljivala na konkurs, nakon što je ostala bez posla prodavačice, nije mnogo znala o ovom zanimanju. Posle intervjua, pošto je ispričala u detalje kako je deset godina negovala teško obolelog supruga, pa potom i oca i ujaka, rečeno joj je da poseduje sve kvalifikacije. Sa uspehom je završila obuku i stekla sertifikat potreban za ovaj posao.

Preporučujemo

Život je bio surov prema ovoj ženi. Sve teškoće je savladala, ni trenutka se nije predavala, a sve što je preživela sudbinski je odredilo da svakodnevno pomaže ljudima.

Vesna Jurišić; Foto: Telegraf.rs

SVAKOG DANA OSAM SATI NA TOČKOVIMA, PREVIJANJE RANA, ČIŠĆENJE, KUVANJE

Osam sati na točkovima i najmanje deset, a često i više kućnih poseta u nekoliko mačvanskih sela. Kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi, previjanje rana, kupanje, presvlačenje posteljine, pripremanje obroka, pranje sudova... Tako izgledaju Vesnin radni dan i uobičajene radne obaveze.

- Posao negovateljice nije lak, ali ne mogu reći ni da je težak. Mnoge žene rade teže poslove. Na primer, medicinska sestra u bolnici. Ona brine o još više bolesnika, deli im terapiju, menja pelene, namešta krevet. Znam samo da ovaj posao ne bih menjala zato što je human i što je zadovoljstvo pomagati bolesnim, bespomoćnim i usamljenim ljudima - kaže Vesna.

Kućna poseta počne uobičajeno sa "Dobar dan, kako ste danas". Ali, svaki novi dolazak Vesninim "pacijentima" iznova ozari lice, povrati raspoloženje i volju za životom.

U kućnoj poseti; Foto: Telegraf.rs

- U početku su stidljivi, nelagodno im je, pretpostavljam zbog toga što je teško da se pomire da sa tim da im je potrebna nečija pomoć. Naročito su osetljivi stari, koji su ceo život radili, a onda su ostali sami, nepokretni, bolesni i ne mogu da se sami staraju o sebi. Vremenom se takvo raspoloženje promeni. Osim što se obraduju kada pokucam na vrata, unapred se raduju kada ću drugi put da dođem - dodaje Vesna.

Uz medicinsku negu ili pomoć u kućnim poslovima, Vesnina blaga narav i lepa reč podjednako pomažu i daju nadu bolesnima. Prepričava susrete sa bakom iz jednog sela koja je ostala nepokretna posle šloga i svaki put ističe da "samo da ponovo prohodam".

Njihov osmeh Vesni je najveća nagrada; Foto: Telegraf.rs

- Ohrabrim je da će ozdraviti i opet stati na svoje noge. Umirim je, ima i težih slučajeva, kažem joj. Negujem veliki broj starih i za pola sata ili sat, koliko provedem sa njima, retko kada se neko na nešto požali. U očima im vidim optimizam, želju da ozdrave i volju za životom. Na žalost, pojedini nas napuste, ali zahvalnost rodbine za negu, brigu i pažnju koju sam poklonila njihovim najbližima najveća je nagrada - kaže na kraju.

Ova vredna žena slobodno vreme provodi u udruženju žena "Crnobarke", gde je predsednica i u kojem sa desetak žena iz sela veze, plete, štrika, šije, priprema zimnicu... Odmara se radeći i putujući na sajmove sa svojim drugaricama, gde prodaju svoje rukotvorine.

(D. Grujić)