Upoznajte heroine, malenu Dariju (6) i prelepu Aleksandru (20), vezuje ih strah i borba za život: Pobedile su rak i 1001 pitanje: "Zašto baš meni?" (FOTO) (VIDEO)

Krupnih smeđih očiju Darija Popović, smeška se i nervozno vrcka. Još ni u školu nije pošla, šestogodišnja "minijaturica" jedva da je prerasla više od kuka svoje mame Duške, odavno je veliki, ogromni borac protiv raka i dvostruki šampion.

Preporučujemo

- Jesi li ti hrabra, Darija? - pitamo stidljivog heroja.

- Da - odlučno klima glavom.

- A mama?

- I mama.

Mami ne pušta ruku, ali samo od straha pred nama neznancima, u koštac sa velikim stvarima uhvatila se već dva puta. Prvi put pobedila je rak sa dve godine i dva meseca. Bolest se posle godinu dana ponovo osmelila da se vrati, ali hrabra Darija pobedila je još jednom.

Duška i Darija danas su tu da pruže podršku drugarima koji se i dalje bore i sete se onih koji nisu uspeli i više nisu sa nama. Svakog 15. februara održava se Dan dece obolele od raka, a Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR organizovalo je skupove širom zemlje. Na trgu u Beogradu sreli smo malu i veliku, gospođicu i gospođu Popović, koje su zajedničkim snagama prebrodile teške dane.

Foto: A. Nalbantjan

- Jednako je važno da pružimo i razumevanje jer smatram da ta deca treba da znaju da nisu sama. Da smo uz njih i da se borimo svi zajedno da se izlečimo - kaže Duška.

Danas je i zaplakala. Vratile su se sve teške uspomene i neprospavane noći strahovanja za svoje dete.

- Mislim da nema ništa teže za rodtelje nego kad saznate da vam je dete bolesno i to baš od tako teške bolesti. Ne bih stvarno nikad želela da neko prolazi ono kroz šta smo mi prošli - nastavlja ona.

- Plašim se i dalje. Mislim da je to strah za ceo život - iskrena je Duška, dok je Darija drži za ruku, radoznalo trepće i dalje srećna zbog balona u obliku srca koji je ona imala čast da pusti u znak podrške deci koja se leče.

ODUZETI TINEJDŽERSKI DANI

Dok je to srce letelo iznad Knez Mihailove kraj šestogodišnje dvostruke pobednice koja ga je pustila slobodno da vija po vazduhu, stajala je još jedna - Aleksandra Ljajić (20). Na improvizovanoj bini kod Delijske česme ona je bila uz ostalu decu koja su iskusila nepravdu sudbine. Njena je došla u vrlo nezgodnim, tinejdžerskim godinama.

- Leukemiju su mi konstatovali 2012. godine. Moje lečenje je trajalo osam meseci hemioterapije i 16 meseci održavanja lekovima, sve ukupno dve godine. Taj prvi trenutak bio je stvarno katastrofalan. Ne možete da se pomirite sa tim što čujete. Ruši vam se ceo svet, ceo život vam se menja. Ja sam tada bila sedmi razred. Kao i sva deca, u pubertetu, htela sam i ja da izađem. Moji svi idu na bazen, na sunce, a ja ne smem. I sve te informacije odjednom kada dobijete, to je sve strašno. Onda 1001 pitanje, zašto baš meni. Ali, kada prođe neko vreme, pomirite se sa tim da to mora da prođe, samo ne smete da odustajete. Svi smo se držali jako, moja porodica i ja. Imala sam veliku podršku od drugara, svi su me prihvatili. Nisam se uopšte osećala drugačije zbog kose ili da mi je bilo nešto slično. Maksimalna podrška je jako važna. Devedeset odsto svega je psiha - prepričava Aleksandra.

Foto: A. Nalbantjan

Ipak, tinejdžerkama je bitna svaka pora na licu dok odrastaju, a novo samopouzdanje izronilo je tokom njenih teskobnih godina.

- U prvom trenutku bio mi je najveći šok kada sam ostala bez kose jer mi je bila jako duga. Nisam se uopšte mirila sa tim da jer sam bila ubeđena da se to meni neće dogoditi. Kada se desilo bilo je strašno, ali nisam želela da nosim periku ili maramu. Ne treba se stideti toga. Dosta ljudi gleda na tu bolest kao da je sramota biti bolestan, ali ne treba da se sramimo - ističe ona.

Ako nekome na licu dobrota i ispravno ponašanje pojačava crte već prirodne lepote, na ovoj studentkinji FON-a vidi se pravi primer kada objašnjava kako danas posle svega gleda na život.

- Mnogo se shvate neke prave vrednosti, neke gluposti se zanemare u životu, koje kao klinci gledamo - poput ko se kako oblači. Neke stvari prestanu da budu važne. Drugačije se gleda na tu decu. Možda ja ne bih ni znala za NURDOR da se meni nije dogodilo. Pokrenula sam inicijative na fakultetu i uključuje se studentske organizacije. Jako je bitno da se javnost senzibiliše oko te priče - kaže Aleksandra.

PROŠIRENJE RODITELJSKE KUĆE

U Knez Mihailovoj vesela je bila atmosfera i motivišu mali borci. Sa svim prolaznicima podelili su osmehe, a pomagali su gostujući muzičari, klovn na štulama, pa i moćni rendžer.

- Danas je Svetski dan dece obolele od raka, naše udruženje koje je osnovano 2003. godine, svake godine to obležava. Ove godine smo u Knez Mihailovoj i to jedna divna prilika da svim našim klincima koji se leče pokažemo da se svi zajedno borimo za njih. Sredstva koja su prikupljena na akciji biće namenjena za projekat nove roditeljske kuće u Beogradu, odnosno prošitenje kapaciteta. Mi trenutno u Beogradu imamo u tri kuće 13 porodičnih soba. Možemo da smestimo samo 13 porodica, a potrebe su barem još 10 porodičnih soba, trudimo se da nađemo još neki prostor, kako bi porodice iz unutrašnjosti tokom lečenja bile smeštene u Beogradu - kaže iz NURDOR-a Ivana Popović.

Foto: A. Nalbantjan

Kako kaže, veliki je broj mladih koji su završili lečenje i koji su sada NURDOR-ovi volonteri, oni na kraju u jedan sat puštaju taj balon kao znak podrške.

Pobednici su pustili zlatni balon u obliku srca ka nebu Foto: A. Nalbantjan

- Jako su važne ovakve manifestacije kada se govori o dečijim malignim bolestima jer je malo poznata činjenica da je dečiji kancer u velikom procentu izlečiv. Najčešće je u pitanju leukemija i izlečivo je u 75 posto slučajeva. Važno je da radimo na prevenciji i na dobrim dijagnostičkim aparatima, da radimo na tome da nega i briga uz lekarsku terapiju bude na evropskom nivou. Ljudi mogu da doniraju, ali nije bitna samo materijalna podrška, mogu i da volontiraju, u našim roditeljskim kućama imamo volontere koji su majtori, kreče, dođu da se druže sa klincima, neki dolaze samo da bi šišali decu, veliki je broj mogućnosti - naglašava Popović.

Video: Obeležen Svetski dan dece obolele od raka

(Milena Rodić - m.rodic@telegraf.rs)