Bosiljka (97) je najstarija kolonistkinja u Banatu: Imala je težak život, šestoro dece, ali srećan brak. Sada otkriva tajnu dugovečnosti (FOTO)

Pamtim sve dobro, ratove, nemaštinu, glad, kolonizaciju, svega se sećam - počinje svoju priču Bosiljka Mišković, rođena Svitlica (97), najstarija živa kolonistkinja iz Novih Kozaraca, sela nadomak Kikinde. U svom jednovekovnom stažu, mnogo je onoga što je ova starica prenela na svojim plećima.

Foto: Privatna arhiva

Preporučujemo

Ponosna majka šestoro dece, jedno je preminulo po rođenju, baka desetoro unučadi i 18 praunučadi, odlikovana je velikom plaketom Majke Jugovića, kao najstarija kolonistkinja iz ovog dela Banata.

Pamti baka Bosa dobro kolonizaciju, ali i svoje detinjstvo, ratne vihore. Svoje ognjište u Donjem Vukovsku u opštini Kupres ne zaboravlja tako lako, pamti ga i

po lepim, ali i teškim sećanjima.

Baka Bosiljka sa ordenom, Foto: Privatna arhiva

- Radilo se, dan i noć se radilo. Bila je to velika familija, sa dosta čeljadi, niko nije bio pošteđen, svi smo u cik zore ustajali i svako je morao da radi. Ja sam ceo život radila, još kao devojčica sam čuvala ovce, teška su vremena to bila - ispričala je za "Telegraf" baka Bosa.

Kada se udala za, kako kaže, njenog Trivuna, brak im je bio lep, ali težak. U Banat su stigli 1946.godine.

- Kuća je bila sećam se dobro, prazna. Ničega u njoj, ni kašike, ni tanjira, ni kreveta, ništa nismo imali. Živela sam sa svekrvom, tri devera i tri jetrve. Svi zajedno i lepo smo se slagali, kada su se deca izrodila svako je svoje ognjište kasnije svio - polako, ali svesno mi priča ova starica.

- Majko, reci nam je l' pamtiš rat - pita je ćerka Stana.

Orden majke Jugovića, Foto: Privatna arhiva

- Pamtim, kako ga ne pamtim. Rođenog brata su mi ubili i sina njegovog - više nije želela da se priseća.

Baka Bosiljka je sa suprugom Trivom radila u kudeljari, ručno je čupala i vezivala žito. Vratili smo se priči i životu u Banatu.

- Majko, šta si radila ovde kada ste stigli? - ponavlja joj ćerka Stana:

Odgovara joj da je sve radila, repu je raščupavala, kiselila kudelju, žito kosila. Sve sa njenih deset prstiju. Nije bilo mašina kao danas, rukama su radili sve. Težak rad, jako težak, nastavila je baka Bosa.

Baka Bosiljka sluša muziku iz Kupreša, Foto: Privatna arhiva

- Bez poštenog rada nema života. Triva i ja ništa nismo imali kada smo se uzeli, a othranili smo petoro dece, sve svojim rukama. Imali smo stoku, njive, radili u polju po čitav dan - dodala je Bosa.

I pored mukotrpnog rada ova starica je retko kada odlazila kod lekara. Ćerka je opominje da je vreme da popije lek jer je nedavno slomila kuk, na šta baka negoduje.

- Samo me nude bananama, a šta sam do sada jela i pila kad sam ove godine dočekala?!

Bosiljka sa unukom Mišom, Foto: Privatna arhiva

Ćerka Stana Vidović mi objašnjava, da baka Bosa želi da se vrati starim navikama, čašici rakije bez koje joj dan nije počinjao. Kako nam je ispičala, svakoga jutra je pila čašu rakije i kafu sa mlekom, hranila se iz svoga domaćinstva, imala je mleka, sira, svoju stoku, ručno je mesila i pekla hleb.

Kada smo je pitali kako da mi dočekamo njene godine i duboku starost, nije se mnogo razmišljala, samo je kratko odgovorila - čašica rakije i mir u kući.

Bakine ćerke Stana, Srpka, Sara i Savka, kao i sin Radovan, čuvaju staru majku i drže je kao malo vode na dlanu. Ponosni su na njene godine, izdržljivost i svesnost, a iznad svega zahvalni su joj na svemu.

Kako kažu, ako Bog da, proslaviće baka Bosa i stotu, čitav jedan vek življenja, jer takvi su joj koreni, svi njeni preci živeli su do 105. godine i uvek su govorili, da je tajna dugovečnog života, živeti u miru i sa mirom.

(Dragana Ivanić)