Ko su bile "narikače", zašto se ovaj običaj dugo održao i kako su sahrane zaista izgledale na grobljima širom Srbije?
Žene koje na glas nariču su one koje su dobro poznavale pokojnika, to su ćerke, tetke, ujne, zaove, svekrve…
U pogrebnim svetkovinama koje se sastoje od niza običaja, sve u zavisnosti u kojem delu Srbije se sprovode, jedan od bitnijih elemenata kako je još zabeležio Vuk Stefanović Karadžić, jeste tužbalica ili naricanje. Pesme tužbalice u kojima se oplakuju mrtvi obično su pevale žene, negde se one nazivaju tužilice ali najviše korišćen naziv za ove žene jeste narikače.
O narikačama - ženama koje tokom pogreba oplakuju pokojnika, malo je pisanih izvora. Obično se spominju u istočnim delovima Srbije, u Hercegovini, Liki, Slavoniji, vrlo malo u Vojvodini. Narikače su se u davnoj prošlosti plaćale da prisustvuju sahranama i da glasno "nariču".
Preporučujemo
Utrostručen broj obolelih od malih boginja, Srbija druga u Evropi
"Vi" ili da pređemo na "ti": Večita dilema koja nas svakog dana stavlja u rebus - kada je ispravno odustati od persiranja? (ANKETA)
Običaj u Vojvodini, kako nam je ispričala Mirjana Milošević iz jednog banatskog sela čija je porodica kolonizirala u Banat, bio je da tetke, ujne, zaove, kume i žene koje su bile u rodbinskim vezama sa pokojnikom/com, nariču, odnosno žale:
- U Bosni odakle smo mi rodom, za pokojnikom su uvek "pevale" najbliže rođake, tako je i u Vojvodini bilo nekada, obično po selima koja nisu imala kapele. Preminuli su se ostavljali u kući, dan ili dva, a običaj je bio da se najbliži sakupe i da sede oko kovčega, obično se celu noć sedelo sa porodicom.
Žene koje na glas nariču su one koje su dobro poznavale pokojnika, to su ćerke, tetke, ujne, zaove, svekrve… Pokojnik se oplakivao u trenutku smrti ako je preminuo u kući, zatim kada se kovčeg sa povorkom iznosi iz kuće i pre nego se pokojnik sahrani i zakopa.
Naricanje je glasno i tužno, tokom tužbalice spominje se pokojnikova porodica koja ga je ostala željna, ukoliko nije dočekao unučiće da ih nikada videti…Vremena su danas drugačija, sada svako selo ima kapelu gde se pokojnik dovodi, dok su nekada sve obavljali iz njegove porodične kuće, obično u onoj u kojoj je rođen.
Naricanje se nije plaćalo, to su radile rođake koje su zaista žalile za umrlim. Iz srca se naricalo, tugovalo a pesma bi obično nastajala u datom trenutku. Nekada bi to imalo rimu, nekada ne.
Obično nariče više žena u glas, ali sve zavisi od slučaja do slučaja. Starije žene i danas nekada nariču, oplakuju, naročito kada umre neko mlad.
Dušnom bravu se daje sve ono što je pokojnik voleo
Pogrebne svetkovine sprovode se uz niz običaja koji se razlikuju u mnogim delovima Srbije, a negde se još uvek poštuju oni prastari. U okolini Obrenovca zatekli smo neobičan čin tokom četerdesetodnevnog pomena pokojnice.
Reč je o "dušnom bravu" ovnu koji se prvo dariva, a potom kolje. Kako su nam objasnili članovi porodice, obično se tokom davanja pomena kolje ovan ili vo, u ovom slučaju žrtvena životinja je ovan. On se prvo okiti venčićem od cveća, a zatim mu se prinosi sve ono što je pokojnica volela.
Trpeza se spremi najrazličitijim poslaticama, obično onim koje je pokojnik za života voleo. Ovnu se potom prinosi hrana, kafa, sokovi, voće… Nakon ovog čina, ovan se kolje i iznosi na trpezu koja se postavlja nakon opela i pomena na groblju.
Pogrebne svetkovine još uvek postoje u mnogim delovim Srbije, najviše u seoskim sredinama. Pokojnik se sada kao i u gradskim sredinama odnosi u kapelu, a nekada se ceo pogrebni čin obavljao u porodičnoj kući, njega su pratile mnoge običajne radnje koje se u nekim zajednicima i danas poštuju, dok pak drugi smatraju da su u pitanju paganski običaji koji polako nestaju.
VIDEO: Zašto sveci pravoslavne crkve nisu optočeni dijamantima?
(D.I.)
Povezane vesti
Srce moje, vodi i mene: Sanja poginula u Novom Sadu sahranjena u selu Miloševac, porodica neutešna
Stara Pazova zavijena u crno: Sahranjena Anđela (20), koja je poginula u Novom Sadu, ispratila je reka ljudi
Natalija Trik FX se slomila na sahrani bratanice (20) koja je stradala u NS: Sani je grli, ona lije suze
<% post.title %>
Bila je divno dete vedrog duha: Tužne reči sveštenika koji je venčao Sanju, a sad joj drži opelo
Video: Jake policijske snage obezbeđuju Univerzitet Hauard
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA" Evropa se sprema za katastrofu, procurio alarmantan izveštaj: Ove zemlje su u NAJVEĆOJ OPASNOSTI
OVOG DATUMA U SRBIJU STIŽE SNEG Temperatura već pada u minus, a čeka nas još HLADNIJE VREME: RHMZ upalio alarm zbog OPASNE pojave
"NA LICU MESTA SMO DONELI ODLUKU DA DEVOJCI AMPUTIRAMO RUKU" Upravnik Urgentnog centra otkrio stanje pacijenata izvučenih iz ruševina u Novom Sadu: "Od jedne se otac ne odvaja 24 sata, ODBIJA I DA JEDE"
Vesna Sabac
Mnogo tih posmrtnih obicaja nema veze ni sa pokojnikom ni sa pravoslavnom verom .vecina je izmisljena a mnoge sahrane presednu porodici jer se sve pretvori u zderanje obilje hrane pica i skup na kome se vode lokalni abrovi odmerava se ko je kakav dosao ,sta je obukao ko je koliko plakao od porodice ...E ja sam mojoj deci rekla kad umrem nema zurke, samo svestenik opelo i najblizi .
Podelite komentar
Marko cg primorje
Seljana primitivluk uzas
Podelite komentar
dzej
Sve je to od Vlaha ili ti Ilira. Dok se balkanski autohtonisti raspravljaju ko smo i šta smo odoše Vlasi u zaborav jer su se totalno asimilirali sa svima na Balkanu. I onda se svi pitaju odakle nam svi ti običaji. Zapitajte se zbog čega sa Rumunima nikad nismo ratovali a najrazličitiji smo?
Podelite komentar